pregleda

Srpski tragovi u Carigradu, Galipolju i Jedrenu


Cena:
2.400 din
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac

talican (2895)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,81% pozitivnih ocena

Pozitivne: 5695

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski

Српски преци су по различитим основама долазили у Град на Босфору.

Краљ Милутин је у Цариграду подигао Цркву светог Јована Претече и болницу за градску сиротињу. Није познато да ли су тај храм и болница претекли до нашег времена. Али се зна за две куле у градским бедемима које је саградио деспот Ђурђе Бранковић 1448. године.

Од пада Цариграда под османлијску власт па до 1459. Срби су у њега долазили у својству вазала. Од 1459. до 1806. у Град на Босфору најчешће су довођени у колонама дечака одређених за будуће јаничаре, према Закону о данку у крви.

Поред насилног одвођења дечака у данку у крви, Срби су у Цариград долазили и трбухом за крухом. Велики град, са добрим изгледима да се заради, привлачио је Србе из Македоније и нишког краја, као и из Доње Зете, односно приморског дела садашње Црне Горе, више из племена Паштровића, а мање из Боке.

Пред крај XIX столећа српска колонија добила је организационе облике, свакако уз пресудну помоћ Краљевине Србије. Тада је стекла Основну школу и Гимназију, а имала је и своје свештенике. Један од њихових знаменитијих пароха био је монах Варнава, доцнији српски патријарх. Крајем XIX века успели су да подигну и цркву посвећену светом Сави...

(монографија: тврд шивен повез, 22.5 х 20.5 цм, стр. 180, квалитетан мастан папир, илустровано у боји)

LIČNO PREUZIMANJE JE MOGUĆE NA CRVENOM KRSTU!

POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE IZ MOJE PONUDE:
http://talican.kupindo.com/kupindo

Predmet: 80896925
Српски преци су по различитим основама долазили у Град на Босфору.

Краљ Милутин је у Цариграду подигао Цркву светог Јована Претече и болницу за градску сиротињу. Није познато да ли су тај храм и болница претекли до нашег времена. Али се зна за две куле у градским бедемима које је саградио деспот Ђурђе Бранковић 1448. године.

Од пада Цариграда под османлијску власт па до 1459. Срби су у њега долазили у својству вазала. Од 1459. до 1806. у Град на Босфору најчешће су довођени у колонама дечака одређених за будуће јаничаре, према Закону о данку у крви.

Поред насилног одвођења дечака у данку у крви, Срби су у Цариград долазили и трбухом за крухом. Велики град, са добрим изгледима да се заради, привлачио је Србе из Македоније и нишког краја, као и из Доње Зете, односно приморског дела садашње Црне Горе, више из племена Паштровића, а мање из Боке.

Пред крај XIX столећа српска колонија добила је организационе облике, свакако уз пресудну помоћ Краљевине Србије. Тада је стекла Основну школу и Гимназију, а имала је и своје свештенике. Један од њихових знаменитијих пароха био је монах Варнава, доцнији српски патријарх. Крајем XIX века успели су да подигну и цркву посвећену светом Сави...

(монографија: тврд шивен повез, 22.5 х 20.5 цм, стр. 180, квалитетан мастан папир, илустровано у боји)
80896925 Srpski tragovi u Carigradu, Galipolju i Jedrenu

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.