Cena: |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Српски преци су по различитим основама долазили у Град на Босфору.
Краљ Милутин је у Цариграду подигао Цркву светог Јована Претече и болницу за градску сиротињу. Није познато да ли су тај храм и болница претекли до нашег времена. Али се зна за две куле у градским бедемима које је саградио деспот Ђурђе Бранковић 1448. године.
Од пада Цариграда под османлијску власт па до 1459. Срби су у њега долазили у својству вазала. Од 1459. до 1806. у Град на Босфору најчешће су довођени у колонама дечака одређених за будуће јаничаре, према Закону о данку у крви.
Поред насилног одвођења дечака у данку у крви, Срби су у Цариград долазили и трбухом за крухом. Велики град, са добрим изгледима да се заради, привлачио је Србе из Македоније и нишког краја, као и из Доње Зете, односно приморског дела садашње Црне Горе, више из племена Паштровића, а мање из Боке.
Пред крај XIX столећа српска колонија добила је организационе облике, свакако уз пресудну помоћ Краљевине Србије. Тада је стекла Основну школу и Гимназију, а имала је и своје свештенике. Један од њихових знаменитијих пароха био је монах Варнава, доцнији српски патријарх. Крајем XIX века успели су да подигну и цркву посвећену светом Сави...
(монографија: тврд шивен повез, 22.5 х 20.5 цм, стр. 180, квалитетан мастан папир, илустровано у боји)