ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1935
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Jovanović, Jovan M., 1869-1939 = Jovanović, Jovan M., 1869-1939
Naslov Borba za narodno ujedinjenje : 1914-1918 / Jovan M. Jovanović
Vrsta građe stručna monografija
Jezik srpski
Godina 1935
Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1935 (Beograd : D. Gregorić)
Fizički opis 150 str., [32] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm
Zbirka Srpski narod u XIX veku ; ǂknj. ǂ8
(Karton)
Napomene Podatak o godini izdavanja preuzet sa hrpta.
Podatak o godini izdavanja preuzet sa hrpta.
Predmetne odrednice Srbija -- Istorija -- 1914-1918

G. Jovanović piše u ovoj knjizi o događajima u kojima je sam sarađivao i s toga s puno poznavanja stvari. Više nego njegova prošla knjiga u ovoj istoj zbirci, o kojoj je u našem listu bilo reči, ona donosi novih saopštenja i objašnjenja. Ona je stvarno koristan prilog za poznavanje naše prošlosti na početku ovog veka.
Mi, ipak, imamo da učinimo nekoliko primedaba. Najpre, čisto redakcijski. Ovom periodu dat je, prema drugima, nesrazmerno velik deo. To u toliko više pada u oči, što se o mnogim događajima iz ovog perioda već govorilo i u knjigama ove serije g. D. Popovića i samog g. Jovanovića, i što će se, nesumnjivo, govoriti i u knjizi o Južnoj Srbiji. Zatim, izlaganje g. J. Jovanovića nije se držalo strogo hronološkog reda, što bi za preglednost i bolje vezanje svih događaja ovog složenog procesa bilo mnogo korisnije od načina koji je on upotrebio. Treće, izlaganje je u dva-tri maha izlazilo iz okvira koji mu je bio postavljen i to je dovodilo do izvesne nejednakosti i nedoslednosti.
Uvodna partija, sve do prikaza ugovora o Mircštegu, trebalo je da ima više konkretnih podataka o stanju u Staroj Srbiji i Maćedoniji od 1900–1903. god., da bi se na osnovu njih mogle hvatati dalje veze i razumeti sve akcije. Ovako, za prosečnog čitaoca, koji nije upućen u stvari, ima mestimično sasvim uopštenih stvari, a mestimično čisto stručnih diplomatskih pojedinosti. G. Jovanović ima posebnu glavu o talijanskom držanju 1905. god., ali, začudo, nije izbliže izlagao mnogo važniji period u talijanskoj politici, onoj od 1903–4. god. Italija nije krila svoje nezadovoljstvo što su je Austrougarska i Rusija obišle kad se radilo o sređivanju stanja na Balkanu i protiv Mircšteškog sporazuma ona je govorila i javno i u tajnoj diplomatskoj prepisci. Njenoj diplomatskoj aktivnosti ima se prvenstveno zahvaliti, što je pitanje reforama u Turskoj postalo evropsko a nije ostalo u sferi interesa samo Rusije i Austrougarske, kako se to u Beču želelo. U Dvojnoj Monarhiji nezadovoljstvo s držanjem Italije bilo je toliko, da se krajem 1904. god. ozbiljno pomišljalo na mogućnost rata s njom. Kad se to zna, onda je uzdržavanje Italije tokom 1905. god. lakše objašnjivo. Cela partija o Berhtoldovu predlogu od avgusta 1912. ne spada u okvir ove knjige, a ovako kako je izložena nije dovoljno jasna. Nije spomenut uticaj Tripolitanskog rata, koji je vojnički, istina, bio beznačajan, ali politički imao ogroman uticaj, i to upravo na to pitanje. Nije pomenuto kolebanje Mladoturaka između Engleske i Nemačke i tim opasno vrludanje cele njihove politike. Na str. 74 pominju se posledice crnogorsko-turskog sukoba, pokolj u Kočanima, četnička borba u Epiru i druge stvari, a o svemu tom nije prethodno bilo ni reči. Međutim, nije za period od 1900–1908. posvećena nijedna jedina posebna glava našoj četničkoj akciji na jugu; nije izložena ni četnička „politika” drugih balkanskih naroda, a posebno Bugara. A u ovoj knjizi to se očekivalo pre i s više razloga, nego partija o Berhtoldovom predlogu. O ulozi B. Sarafova i među nama Srbima nema ni reči, kao ni o tom zašto je D. Grujev jedno vreme tražio izvesnog dodira s nama. Na izvanredno zanimljivoj ličnosti sultana Abdul Hamida i njegovoj politici g. Jovanović se nije zadržavao duže, a to je vredelo zbog naših odnosa s njim, koji su bili neverovatno složeni. Mi smo i u ovom periodu imali stotine nezgoda s njim, naročito zbog njegova favorizovanja Arnauta i našeg sistematskog potiskivanja iz Stare Srbije; ali, s druge strane, mi bi carinski rat s Austrougarskom teško završili s uspehom da nam Turska nije, s izvesnim razumevanjem i ne bez protesta iz Beča, olakšala izvoz preko Soluna. Kad je govor o topovskom pitanju vredelo je doneti Dumbino priznanje, da je čak austrijski dvor tražio porudžbinu iz Srbije, jer su neke nadvojvode bili akcionari i finansiski zainteresovani u Škodinom preduzeću.
Ubijeni ruski konzul u Bitolju oba puta se navodi kao Rostkovski, a on se zvao Rostovski. Turske salname rđavo se gramatički daju u obliku salnameima Đulhanski hatišerif nije izdat 1830. god. Mislim da je nekom pometnjom moglo biti rečeno na str. 89, da je „vlada samostalnih radikala u novembru 1905. nastavila pregovore sa bečkom vladom o novome trgovinskom ugovoru, koji su prekinuti zbog objave nameravanog srpsko-bugarskog saveza`.
Na kraju knjige nalazi se pregled „Deset godina vladavine kralja Petra 1903–1914“. Pregled je suviše sumaran, ali s dobrom polaznom tačkom i sa obuhvatanjem svih grana narodnog života. Na svega osam strana nije se moglo mnogo izneti, ali to g. Jovanović nije ni hteo. On je želeo samo da povuče glavne linije.
Vladimir Ćorović

Jovan Jovanović – Pižon (Beograd, 3. septembar 1869 – Ohrid, 20. jun 1939) bio je srpski diplomata, političar i pisac. Uoči izbijanja Julskog ultimatuma je bio ambasador Srbije u Austrougarskoj.
U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, kao i prava na Velikoj školi 1891. godine. Zatim je nastavio studije prava na univerzitetu u Parizu, gde je stekao „lisans` (diplomirao). Po povratku maja 1892. godine postavljen je za pisara u beogradskom Varoškom sudu.
Nosio se otmeno, sa visokim okovratnikom i u odelu krojenom po pariskoj modi. Zbog toga je dobio nadimak Pižon što na francuskom znači golub.
Između 1899. i 1903. bio je pisar Poslanstvu Kraljevine Srbije u Carigradu, pisar Ministarstva finansija (1901–1903) i sekretar Ministarstva inostranih dela. Izabran je još 1900. godine za vanrednog profesora Velike škole. Tokom 1903–1904. godine Jovanović je bio u Sofiji, otpravnik poslova, a nakon pauze, 1906. godine diplomata u Atini, gde je kratko vršio je dužnost otpravnika poslova u poslanstvu Kraljevine Srbije u Grčkoj. Godine 1907. on se bavi poslom u Kairu, pa preuzima dužnost konzula na Cetinju 1907–1909. godine.
Uz Svetislava Simića, bio je jedan najzaslužnijih državnih službenika za pomaganje i organizaciju srpskog četničkog pokreta u Makedoniji. Na upravi srpskog konzulata u Skoplju bio je od jula 1909. do 1911. godine. Godine 1911. postaje načelnik odeljenja Ministarstva inostranih dela, a 1912. godine i ministar ovog ministarstva. Od 1912. do 1914. godine bio je poslanik u Beču, zatim pomoćnik ministra inostranih dela 1914–1915. godine. Bio je stalno uz predsednika vlade Pašića, sa kojim se povlačio iz Niša, preko Kraljeva, Raške, Prištine, Prizrena do Skadra. Nakon konsolidacije državnog vođstva u izgnanstvu, sa ostrva Krfa je otišao u novu diplomatsku misiju. Postao je poslanik Kraljevine Srbije u Londonu 1915–1916. godine, i Vašingtonu 1919–1920. godine. Penzionisan je 1920. godine po svom zahtevu, kao diplomata u Americi, i po povratku u novu državu Kraljevinu SHS, ulazi u politički život. Kada je osnovana Zemljoradnička stranka ulazi u nju, i već na prvim izborima 1920. godine izabran je kao nosilac liste u banjalučkom okrugu za narodnog poslanika. U tom okrugu će biti biran za poslanika i na sledećim izborima – 1923, 1925. i 1927. godine. Tokom šestojanuarske diktature apstinira, i jedan je od osnivača Udružene opozicije. U politički život se aktivno vratio pred izbore 1935. godine, i to na listi dr Vladimira Mačeka. Poslednji put je izabran za poslanika, takođe na Mačekovoj opozicionoj listi, 1938. godine u Oplenačkom srezu.
Celog života je bio aktivni dopisnik srpskih uglednih časopisa i pisac. U Srpskom književnom glasniku pisao je pod pseudonimom Inostrani. Sarađivao je i sa časopisima „Zorom”, „Delom”, „Novom Evropom” i više dnevnih listova, „Politikom” i drugim. Napisao je i značajno delo Južna Srbija od kraja 18. veka do oslobođenja.
Preminuo je u Ohridu juna 1939. godine; pozlilo mu je tokom održavanja političke konferencije u hotelu „Srpski Kralj”.
Njegov „Dnevnik (1896–1920)“ objavljen je 2015. godine.

MG P27 (MBG)