ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dnevni zapisci jednog ustaša o bosansko-hercegovačkom ustanku 1875-1876. ustanku / Petar Mrkonjić (Petar A. Karađorđević)

Priredili: Milan Stevčić i Milorad Radević


Beograd 1983. Mek povez, ilustrovano, ćirilica, 148 strana.
Knjiga je veoma dobro očuvana.
R9



O učešću Petra A. Karađorđevića u bosanskom ustanku (1875—1876) objavljen je znatan broj radova, uglavnom posle njegovog dolaska na presto Srbije (1903) i između dva svetska rata. To su većinom članci pristrasnih autora, pokoji istoriografski tekst, memoari, prisećanja pojedinih ustanika (zabeležena od strane novinara), anegdote, umetničke pesme i pesme sročene u desetercu. Ovi tekstovi rasuti su po novinama i časopisima, ređe u knjigama.
Naša saznanja iz navedene literature, umnogome ispravlja i dopunjava, u istoriografiji do sada nekorišćei, dnevnik Petra A. Karađorđevića Dnevni zapisci jednog ustaša o bosansko-hercegovačkom ustanku 1875—1876. godine.

„Dnevne zapiske...` Petar A. Karađorđević započinje beleškom da je početkom jula 1875. godine, dobio u Parizu pismo od Vlade Ljotića: „Da će uskoro buknuti ustanak u Hercegovini”, a završava da je 7. jula 1876. godine stigao u Beč. On je katkad opširno, a ponekad sasvim kratko beležio šta je radio, video i čuo. Pisao je o ustanicima i njihovim vođama, o nesporazumima i sukobima s austrijskim graničarima i dr., a najviše o odredu koji je sam formirao. Njegovo jednogodišnje četovanje po Bosanskoj krajini više je proteklo u radu na okupljanju ustanika, na jačanju odreda, u putovanjima, pregovorima i dogovaranjima, negoli u bojevima protiv Turaka. Zato u dnevniku ima dosta podataka o organizovanju i bivakovanju odreda, o obučavanju njegovog ljudstva za vođenje borbi, potom o snabdevanju oružjem, municijom i o pravljenju fišeka, zatim o teškoćama oko nabavljanja hrane, pa i o gladovanju. Govori se, dalje, o nedisciplini ustanika i o njihovim čestim bekstvima iz odreda, naročito u maju i junu 1876. godine, uoči konačnog odlaska Petra A. Karađorđevića iz Bosne. Ogorčen ovakvim postupcima ustanika on je u dnevniku beležio kako oni neće da se bore, nego „žele da se kući vraćaju”, i da bi „Bošnjaci... najradiji bili da ih čovek rani i napije, ali da nikad ne idu u boj”. Zanimljivi su i podaci o skupštini ustaničkih starešina, održanoj u Jamnici 16. decembra 1875. godine, i o borbama odreda protiv Turaka kod Aova u prvoj polovini decembra iste godine, pa u maju i junu naredne godine kod Podzvizda, Radača, Ćorkovače, Dobrog Sela, Grljevca i Buđevca.
Sam dnevnik od prve do poslednje strane pruža obilje raznovrsnih podataka, prvenstveno o Petru A. Karađorđeviću, a više ili manje o ličnostima sa kojima je on sarađivao, pregovarao ili se sukobljavao. Znatan je broj tih ličnosti, počev od nepoznatih ili gotovo nepoznatih, pa do onih čiji je rad od značaja za bosanski ustanak. Od ovih poslednjih, pominjemo: Vladu Ljotića, Mašu i Moju Hrvaćane, Petra Popovića Peciju, Vasu Vidovića, Vasu Pelagića, Nikolu Neišća, Kostu Ugrinića, Miroslava Hubmajera, Jovu i Simu Bilbiju i dr.
U dnevniku ima, takođe, brojnih podataka o strategiji ratovanja kakvu je Petar A. Karađorđević zamislio i delimično primenjivao u gore pomenutim bojevima.
Pisma Petra Mrkonjića (devet na broju) koja su u neku ruku sastavni deo „Dnevnih zapiski...` , jer ih je sam Petar A. Karađorđević odabrao i priložio u prepisu, dopunjavaju neka kazivanja iz dnevnika.
Iz predgovora



Sadržaj:
Milan Stevčić i Milorad Radević: Predgovor
I Dnevni zapisci jednog ustaša o bosansko-hercegovačkom ustanku 1875—1876. godine
II Šifre
III Pisma vojvode Petra Mrkonjića
Rečnik stranih reči
Imenski registar
Registar geografskih naziva