ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Miodrag Milovanović LUNE - DNEVNIK
MIODRAG MILOVANOVIC LUNE - DNEVNIK

MIODRAG MILOVANOVIC LUNE - DNEVNIK
tvrd povez , cirilica , ilustrovano , 281 strana
VESTI - Titovo Uzice , 1979.
-------------------



Uz nedovršeni dnevnik Miodraga Milovanovića Luneta

Brigada se 26. aprila 1944. godine nalazila kod Arilja u selima Grivskoj i Kruščici. Toga dana oko 15 časova stiglo je naređenje štaba divizije da u toku noći izvrši marš i pređe komunikaciju Užice - Požega. Posle primljene zapovesti pošli smo na ovaj zadatak negde predveče. Rominjala je sitna prolećna kiša koja je donekle usporavala pokret. Naročito dugo smo se zadržali kod prelaza na reci Rzav, tako da mraš nije tekao po planu. Trebalo je da u toku noći pređemo komunikaciju, a mi smo pred samo svitanje stigli tek na kilometar-dva pred prugu. Zaustavili smo se u selu Podpeću.



Štab brigade je svratio u prvu kuću, radi razmatranja situacije i donošenja odluke. Slušao sam tu diskusiju. Neko je rekao: „ Ako pđemo dalje, dan će nas zateći samoj pruzi i drumu, a postoji mogućnost da pretrpimo i velike gubitke’’. Predlagano je da se ovde zadržimo do noći. Ne znam ko je za šta bio, ali veći deo štaba je smatrao da je ovo opasnije, jer ne možemo ostati nezapaženi, pa će Nemci u toku dana dovući snage i zaposesti komunikaciju, što bi nam otežalo ili onemogućilo prelaz. Svi su se saglasili sa ovom predpostavkom, pa je naređeno da se odmah krene. Računalo se i na mogućnost da ima neprijateljskih snaga na komunikaciji, ali da nisu velike i da nam se ne nadaju, pa ćemo ih u iznenadnom naletu razbiti.



Pošlli smo. Znao sam da idemo na prugu pa sam u selu iskoristio priliku da svratim u dve kuće i uzmem neki alat potreban za rušenje pruge. Onako na brzinu, pronašao sam dve skire i jedan kramp.



Od sela Podpeća kretali smo se sve naniže. Veoma smo žurili, jer smo bilči mnogo zakasnili. Ubrzo je sasvim svanulo. Pred nama se otvorio širok vidik. Ugledali smo drum i železničku prugu, kako krivudaju dolinom reke Đetinje. 4. bataljon je išao na čelu kolone kao prethodnica. Uskoro smo sišli u samu dolinu. Još uvek je sve bilo mirno i tiho. Oko pruge i druma se niko živ nije mogao videti. Pomišljali smo da možda nikoga i nema ili su se pritajili da nas dočekaju, zbog čega je napetost rasla brzinom primicanja pruzi. Pa ipak, na drum i prugu smo izašli bez ijednog opaljenog metka. Odahnuli smo, jer smo sada već bili sigurni da će se komunikacija lakše preći. Čete smo odmah uputili na prve kose, s druge strane komunikacije, da zaposednu položaje i obezbede prelaz.



Štab 4. bataljona zadržao se na drumu, a tu je odmah i pruga. U tom času od Požege naiđoše dva seljaka. Jedan od njih reče:



-Pripazite se, sada treba da naiđe voz iz Užica. Svaki dan u ovo doba prolazi ovuda.



-Je li to sigurno? - upita komandant bataljona Boža Đorđević.



-Ama samo što nije naišao! - odvrati seljak uverljivo.



-Daj brže da rušimo! - reče Božo.




Knjiga u PERFEKTNOM stanju

M