ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prokleti sa Azinare - Luka Gorgolini

Ono što ostane posle rata su zvanične brojke, institucionalizovano i službeno priznato sećanje, kao i uspomene protagonista. Da bi bila što je moguće uspešnija, istorijska rekonstrukcija ima potrebu da objedini i protumači vojna zbivanja, politička i diplomatska rešenja, ekonomske izdatke, materijalnu štetu i ljudske gubitke, ali mora i da se prebaci u unurašnjost te rodoljubive epopeje, koja se sa slavljenjem bitaka i junačkih podviga u njima razlila po kolektivnoj mašti. Najposle, ona treba da se suoči i sa subjektivnim iskustvom onih koji su na nekakav način bili uključeni u rat. U ovom slučaju, radi se o dokumentovanoj građičija će upotreba iz temelja uzdrmati tradicionalnu istoriografsku interpretaciju ratova.

Počev od one koja je uz retoriku nacije i otadžbine definisala „veliki rat”, ne samo zbog 65.000.000 ljudi koji su između 1914. i 1918. godine obukli uniformu, niti zbog 13.000.000 mrtvih, jer će između 1939. i 1945. žrtava biti mnogo više, 55.000.000, pa se opet ne oseća potreba za korišćenjem sličnih bombastičnih prideva stvarnosti, takvo definisanje podrazumeva pre svega pokušaj da se naglasi zajednička tragedija prikrivanjem „negativnosti” vezane za nju i sakralizovanjem palog vojnika, uz stvaranje mita o neznanom junaku i podizanje svetilišta, ratnih grobalja i spomenika poginulima u svakom gradu i državi Evrope. Na taj način, smrt se iz sirove i besmislene realnosti preobrazila u jedan retorički simbolizam koji veliča krv prolivenu u ime zajedničke pripadnosti i vernosti „najvišim idealima nacije”. Iz dobrog razloga se i među pobeđenima i među pobednicima pribegavalo leksičkom lukavstvu tamo gde je, za označavanje žrtava rata, umesto radnog glagolskog prideva glagola „umreti”, korišćen onaj manje traumatični „pasti”.

Takva „ratna retorika” pothranjivala se neprekidno u trećoj i četvrtoj deceniji prošlog stoleća do tačke da je, pred dominantnom klimom ushićenosti žrtvama, među preživelima prevladala potreba da odbace preživljeno iskustvo i sklone se u tišinu. Naravno, marginalne grupe intelektualaca pacifista nastavile su da ispoljavaju „konstitucijsku netrpeljivost” prema ratu, koji ni u kom slučaju - kako je pisao Frojd Ajnštajnu - ne može biti smatran prostom „životnom nedaćom”, nego jednom istinskom „negacijom bivstvovanja”, budući da „uništava nadom ispunjen ljudski život”, „dovodi pojedinca u ponižavajući položaj” i „protiv njegove volje” ga primorava da „ubija druge”.

pPrvi svetski rat, Srbija, Italija, logori