ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005, 2009
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Nikolić, Milenko
Naslov Naše pismo / [Milenko] Nikolić = Unsere Schrift / [Milenko] Nikolić
Uporedni naslov Unsere Schrift
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski, nemački
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Tampograf, 2009 (Novi Sad : Tampograf)
Fizički opis 235 str. : ilustr. ; 30 cm
ISBN 978-86-83535-85-9 (broš.)
Napomene Uporedo srp. tekst i nem. prevod
Tiraž 300
Bibliografija: str. 230-235.
Predmetne odrednice Vinčansko pismo
Srbi – Poreklo


Autor - osoba Nikolić, Milenko
Naslov Antička Srbija. Knj. 1 / [Milenko] Nikolić = Das Antike Serbien. Bd. 1 / [Milenko] Nikolic
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski, nemački
Godina 2005
Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Verlag, 2005 ([b. m. : b. i.])
Fizički opis 300 str. : ilustr. ; 30 cm
Napomene Uporedo srp. tekst i nem. prevod
Bibliografija.
Predmetne odrednice Srbi -- Kulturna istorija

Milenko Nikolić: ANTIČKA SRBIJA – ŠTA KAŽU DRUGI O SRBIMA


Grim J.: „U stvari ime Srb izgleda gramatički kao najbolje obeležje za sve narode istog porekla i jezika. Nijedno drugo slovensko stablo nema takvu istoriju, koja bi se sa srpskom mogla uporediti“, (u predgovoru za malu gramatiku od Vuka Karadžića od godine 1824).
Žunković, D.: „Slavisti 19. i 20. veka su dokazali, da su Srbi stari narod, i da su se ranije zvali Sorabi“.
Kohel, nemački etnograf: „Ime Srbi je bilo ranije veliko obeleženje za sve Slovene“.
Bavarski geograf: „Srpska imperija je bila tako velika da su iz nje nastali svi slovenski narodi. Sloveni takođe tvrde da svoje poreklo vode od Srba“, (u jednom časopisu u Minhenu 1837).
Veljtman, A.F.: „Slovenskom narodu pripadaju i poznati Kozaci, koji takođe potiču od Srba“.
Dobrovski, J.: „Lužučki Srbi i Srbi sa Balkana su isti narod“.
Šafarik J.: „…Ova dva naroda imaju svoj naziv iz ranijih vremena, kada su svi današnji Sloveni imali zajedničko ime i govorili jedan jezik iz koga je nastalo dvanaest“.
Maretić, T.: „‘Mnogi nemački i ruski istoričari su mišljenja da je Herodot pod imenom Tračani mislio na Srbe. U Herodotovo vreme su Srbi živeli u Maloj Aziji, na Balkanu i Trakiji“.
„U staroj istoriji kod Srba je postojalo pleme Ras, Raseni, Rasna, Rašani, čije ime ruševine gradova još danas u Trakiji i Srbiji nose, a dok se reke sa istim imenom nalaze u Indiji, Srbiji, Turskoj, Nemačkoj i nekadašnjim područjima antičke Srbije“.
„Ime Tračani dolazi od Rašani, Trakija od Rasija“.
„Prvo ime Slovena je bilo Srbi“.
Rački, J.: „Na početku su se svi Sloveni zvali sa vlastitim imenom Srbi, što znači rod (rođak, a stranci su kasnije, specijalno Nemci, njih nazivali Vendi/Vindi. Potpuno je jasno, kaže se da su Tračani, Skiti, Vendi, ili Veneti, Tribali, Iliri, i dr. koje Herodot u svojim delima pominje svi po redu Srbi. I za vreme Ptolomeja, Tacita, Polibija i dr. većinom se govori o Tračanima, (Vendima, Antima, Tribalima, Dardancima, Ilirima, koji su takođe bili Srbi, jer u to vreme ime Sloveni nije bilo poznato“.
Kalaj, V.: „Po istraživanjima najboljih istoričara, svi slovenski narodi su se u stara vremena zvali Srbi i Sloveni, Anti su bili samo jedna grana ove familije. Dokle god su današnji Sloveni živeli slobodno i zajedno zvali su se Sorabi, Sorbi, Srbi“ (Istorija Srba)
Grek G., profesor u Gracu: „Ime Srbi, koje je ranije pripadalo svim Slovenima je sve ređe, i danas ga nose samo stanovnici Lužica i Srbije“, (u jednoj od svojih studija 1887).
Grim, J.: „Već u vremenima kada je istorija ćutala, morali su Sloveni biti narod Evrope“.
Dobrovski J.: „Ako bi ja jedno zajedničko ime za sve slovenske narode morao da predložim, bilo bi to Srbi“ (Slovenka 1814).
Kromper, M.: „Severni Sloveni su poreklom Srbi/Vendi“ (Bazel, 1555).
Bavarski geograf: „Srbi su bili tako moćan narod da su od njih nastali svi slovenski narodi“.
Bjelovski: „Poljaci potiču sa Dunava od srpskih plemena Tribala i Dačana.
Drugi poljski naučnici tvrde, Poljaci potiču iz srpske Ilirije, kolevke slovenskog naroda“ (Kritični uvod u istoriju 1857).
Pikte, A. švajcarski istoričar: „Može se sa sigurnošću tvrditi, da je postojao jedan pra narod između Indije i krajnje granice Evrope, koji se sastojao iz Soraba, Serba i Rašana, čije je zajedničko ime bilo Srbi“.
Strabon: „U zapadnoj Aziji su živeli Srbi i Brđani-Srbobrđani“.
„Srbi su imali u Maloj Aziji veliko carstvo (oko 70. god pre Hrista), čiji se car zvao Oblak.
Milojević, M.: „U kineskim hronikama se pominje srpsko carstvo Sirbirija, i njihovi kraljevi, Bane, Janče, Ranko, a posebno srpski car Tančo sa svojih 5 sinova“.
Lomanski: „Srbi su njihove tragove ostavili ne samo u današnjoj Italiji, Španiji, Portugaliji, već i na Siciliji i na obalama Afrike. Ovo potvrđuju još neki, a među njima papa Enejas Silvije.“.
Strabon: „Trojandži su bili delom Srbi, delom Grci iz Male Azije i kolonisti sa Krita“. Ovog mišljenja je ruski naučnik i enciklopedist Mihajl Lomonosov, srpski istoričar i teolog Marvo Orbin i srpski poeta Ivan Gundulić.
Rašanin, J.: „Srbi koji su posle propasti Troje našli spas na Balkanu, su bili u puno epova opevani, koji su se još u 18. veku mogli čuti u Srbiji“.
Strabon: „Njihova (srpska) naselja su se nalazila između Balkana i Kavkaza i iza, i bili su narod crvene kose i plavih očiju“.
Mojsije od Korene: „…Veliko područje se zvalo Moezija. Po znanju drugih istoričara Moezija se u antičko doba sastojala iz srpskih zemalja i prostirala se od Drine, Save i Dunava na zapadu, do Crnog mora na istoku“.
„Oni tvrde u svojim studijama, da su ne samo Tračani, već i Pelazgi i Iliri bili Srbi“.
Šulc, K. poljski istoričar: „Sloveni se nisu južno od Dunava pojavili u 6. veku već su ovde živeli od najstarijih vremena, kao iliro-tračani. Mnogobrojni antički svedoci, kao Strabon kažu, da Iliri i Tračani nisu sebi bili strani, jer su ovi narodi bili istog porekla, imali iste običaje i poredak, obožavali iste bogove“ (Poreklo i sedišta starih Ilira, Pariz 1856).
Robert, S.: „Mi smo se navikli da sedišta Slovena samo u Rusiji vidimo. Dunavska dolina je osovina i centar Slovena; Iliro-Srba/ Praslovena ili Protoslovena“.
„Na Baltiku su se Srbi nalazili pre nego što je Mojsije sa svojim Jevrejima morao da napusti Egipat“.
Fresl, J., nemački istoričar, opisuje svađu između Egipćana i Skita (Srba), ko je od njih stariji narod: „…u kojoj Srbi ubedljivo biše pobednici“ (Saki i Skiti 1886).
Anton, K.G.: „Narodi koje mi prvo kao Slovene poznajemo; su se zvali Srbi“. Najstarije sedište Srba se uvek zvalo Sarmatija. Kod starih pisaca glasi i Poljska, staro sedište Srba je najduže zadržala ime Sarmatija. Ravenski geograf opisuje Poljsku pod imenom Sarmatija, tačno poznaje naciju, ali ne kao Slovene; nego posebno od Skita potiču Sloveni, to znači u stvari nešto drugo, dakle Srbi su u Poljskoj već živeli kada se ime Sloven pojavilo“.
„Kada su Sloveni nastupili kao jedna nacija, nosili su ranije sigurno ime Srbi. To ne znači da se oni nisu mogli tako pre zvati, nego nam kaže da ni Sloveni, ni Jazigi, ni Anti, ni Heneti, ni inače neki drugi, nisu stariji i prvobitniji nego oni (Srbi) mogli biti. Isto je sigurno, da u Šleziji, Lužicama i Majsenu, nikad nisu Tojče (Nemci) živeli, i da su ove zemlje već za vreme Rimljana bile naseljene sa Sueven/Serben. Sa Brandenburgom, Pomernom i Meklemburgom, je sigurno tako bilo“.
„Grci, Sloveni, Tojče, Persijanci, Jermeni, su grane jedne nacije“.
„Ime Sarmati je sa nazivom Srbi identično“.
„Ime Srbin je prvo i najprvobitnije ime nadžije, koja se kasnije podelila na dve polovine, prave Srbe i Jazige. Srbi se nikada nisu zvali Sloveni, nego su ga Jazigi kasnije dobili kao drugo ime“.
„Postojali su više imena Kerursci, Kerueti, Seruiti i Serviti. I sada smem pitati da li to nisu Srbi, kao što je već nekoliko vekova kasnije kod Vizantinaca postojala teritorija od Elbe do Visle, koja se zvala Velika Srbija“.
„Kako bi Bibijus Sekester, koji je živeo tek u 4. veku, pomenuo Srbe kaoo narod toga vremena, da nije čuo za njih dakle, oni se nisu doselili, nego su tu oduvek živeli“.
„Ako se zna, po vestima Konstantina P. da su početkom 7. veka s druge strane Mađarske i Boemije, tj. u Poljskoj i Šleziji; Lužicama i Majzenu Srbi živeli, i da je jedna kolonija poslata za Dalmadžiju, od koje potiču današnji Srbi, znači da to glavno stablo Srba nije moglo biti tako slabo; i da se nije pre kratkog vremena tu doselilo“.
„Narod Srbi su najpoznatiji. Još imamo mi kraljevinu Serviju, još se zovu Vendi na Odri i Lužicama – Srbi; Majsen i Lužice su se u srednjem veku zvale Srbija“. „Srbi dobiše ime Anti, Henedi, Vendi, Venedi…“
Prorok Jeremija pripoveda: „Slušajte, govori prorok, dovodim iznad vas Kućo Izrael, iz daljine jedan narod, jedan moćan narod, jedan stari narod, jedan nepobedivi narod; čiji govor ti ne razumeš, jer ti njegov jezik ne znaš, njegove korice su otvoreni grobovi, svi su sujetni divovi. To su Skiti (Srbi) sa njihovim strahovitim napadima, koji iz unutrašnjosti Azije, već u dalekoj prošlosti na jednu stranu do Tihog, ili Velikog okeana, se proširiše, i kod Kineza i Japanaca ostaviše njihove uspomene. Na drugoj strani do obale Male Azije, i dalje do Egipta se proširiše, gde vremenom i Palestinu obuhvatiše, u kojoj grad Skitopolis, na brdu Tabor, u provinciji Galileja, sagradiše“(s. V. 15).
Apostol Pavle o Srbima, koje on naziva Skitima, iz usta Jozefa Fresla: „U kakvom visokom ugledu su Srbi kod prvih rimskih careva stajali kao narod, i kako stajaše iznad svih drugih potvrđuje jedna velika ličnost, čije se mišljenje kao odlučujuće ovde mora navesti. Taj koji se ovde za Srbe zalaže nije niko drugi nego Apostol Pavle. U svom pismu Kolosejcima, gradu u Frigiji, stoji na priznatom grčkom i latinskom tekstu s.III, V. 9, 10, 11 … Nije samo da Srbin nije ovde varvar, nego među nevarvarima ima glavnu ulogu, čak najvišu… On njih ne ističe samo zbog ovih upoređenja, nego i zbog njihovih fizičkih i duhovnih osobina, koje apostol Pavle nije ni kod nijednih drugih naroda, u toj meri primetio, pa je on odlučio da njih ne samo uzviši iznad drugih nego da ih stavi na vrh nevarvara. Pošto su Pavlova putovanja više puta vodila kroz… a Srbe je svuda sretao, može se pretpostaviti da je on imao dovoljno prilika da njih dobro upozna… da Pavle nije njih samo površno poznavao, vidi se i po položajima koje je on njima poveravao, jer je on bio u njih ubeđen“.
Fresl, J.: „…Starci tvrde bez milosrđa da su Skiti – Srbi najstariji narod na svetu“. (Saki i Skiti 1886.).
Robert, S.: „Ilirski Srbi su najstariji među Slovenima. Sve što je danas kod drugih naroda legenda, živi još danas u ovoj nepromenljivoj Iliriji kao živi element“.
„Srbi je prastaro, najpovoljnije i najodomaćenije zajedničku ime svih Slovena“.
Levek X.: „Grci, Latini, Nemidž, Srbi, su istog porekla, i bili su nekada isti narod“.
Herodot: „Tračani (Srbi) su najveći narod posle Indijaca.“
Klerk, G.: „Ime Srbin je u starosti označavalo slovenski narod“.
Anshajm: „Iz sedam starih izvora se zna da su pra narod Norika skitskk Vendi“.
Orbin, M.: „Glavni narod svih Slovena su Srbi“.
Mins, engleski arheolog: „Vendi su bez sumnje Sloveni“.
Ruski arheolozi: „Vendi su Protosloveni“.
Fresl, J.: „Arnold V. tvrdi da su Kelti (Srbi) naselili Galiju već 2000 godina pre Hrista. Nije on tako daleko otišao nazad, nego mi smemo još 500-1000 godina tome dodati“.
Kultura Skita (Srba) i Baktrijanadža (azijskih Srba), je najstarija od svih arijskih naroda. Po tome je morao taj narod puno ranije postojati, jer samo tako je on mogao dostići tako visoki stepen kulture. Mi čitamo kod Justina (II,3), o pobedničkim ratovima Skita nad Egipćanima pod vođstvom Vesosisa, a mislio je sigurno na Sesostrisa. Ovaj je vladao od prilike od 1394. do 1328. god. pre Hrista. Od istog autora se doznaje da je Azija Skitimav(Srbima), 1500 godina plaćala tribut, i da ih je Nino, kralj Asirije, ove obaveze oslobodio. Ako se pretpostavi da je ovaj legendarni vladar vladao samo u 16. veku pre Hrista, onda su Srbi Aziju morali osvojiti već krajem četiri hiljaditih godina pre Hrista, iz čega vidimo da su oni puno ranije morali biti veliki, mnogobrojni i samostalan narod. Da 6i oni mogli izvesti ovakav ogroman ratni poduhvat, preko hiljade kilometara, u njihovoj istočnoj otadžbini su morali biti tako mnogobrojni, da 6i mogli skupiti ogromne ratne kontigente“.
Veljtman, A.F.: „Baltički Srbi su bili poznati pod izopačenim imenima Kimbri, Kam6ri, Cimbri, Simbri“.
„Ovid naziva stanovnike grada Tomi (danas Konstanca) Skiti, deli ih u Sarmate i Gote, razlikuje gotski jezik od sarmatskog, ali ne vidi u čemu je ta razlika. On piše impertoru Avgustu: Ja živim u sred Sarmata, Besa i Geta (Trust. L III F1. XI), ja živim među Skitima i Tetima (Trust. L III F1. XI), Sarmati i Teti će čitati moja dela (Trust. L IV F1), ovde čak Sarmati i Teti znaju za tebe (Pont. L III Ep. 2), ja sam njima o tvojoj sklonosti prema meni pričao, jer sam ja njihov jezik savladao, tračko-skitski već mi neprestano zvuči u ušima, i izgleda mi da bih ja već mirno mogao pisati na getskom (Trust. L III F1. 14), oh sramote, napisah stihove na getskom sa upotrebom naših pravila u varvarskom jeziku, čestitaj mi, oni mene slave i uvrštavaju me među njihove poete“ (Pont. L IV Ep. 3).
Šulc, K.: „Iliri i Tračani imaju isto poreklo i običaje“.
„Isto poreklo kao oni imaju takođe i narodi koji žive u Alpima, istočnoj Italiji, pogotovo Veneti, Nordži, Vindelijci i Rasi.“
„Iliro-Tračani žive na gornjem Podunavlju i Južnoj Termaniji od pra vremena“.
„Iliro-Tračani žive od pra vremena od Karpata, pa do severnih oblasti Hercinskih planina, i svuda do Baltičkog mora“.
„Sloveni se nisu tek u 6. veku pojavili na Dunavu, već žive tu od prastarih vremena kao Iliro-Tračani“.
Katančić: „Svi Iliri govore srpski“.
Jagroda, N.: „Kod Rumuna Srbi je ime za sve Slovene, ime za celu rasu, jer za Rumune su Bugari takođe Srbi“.
Deretić, J.: „Veljtman i drugi slovenski naučnici su mišljenja da je ime Srbin veoma staro i duboko ukorenjeno među Slovenima“.
Giljferding, A.: „Na Balkanskom poluostrvu su postojale mnoge srpske države koje je samo vezao zajednički jezik.“
Šafarik, J.: „Ime Vendi je strano, pravo ime Slovena je Srbi“.
Deretić, J.: „Vacislav Macijovski je smatrao da je Prokopije prepravio reč Srbi na Špori“.
Olga Luković-Pjanović: „Špore niko ne pominje nego samo Prokopije“.
Leže, L.: „Sorbi i Špori je bilo neprijatno grčkom uhu, i zato Prokopije kaže da se ime Špori, ranije davalo Slovenima i Antima“.
Mori, A.: „Prokopije piše da Anti i Sloveni pripadaju istoj rasi, govore isti jezik i da su se ova dva naroda zvali Šporima tj. Srbima (77 Jun. str. 363).
Ekerman, K.: „Vindi, Špori, Srbi, to su opšta imena Slovena“.
Deretić, J.: „Dobrovski i Šafarik su čvrsto uvereni da je to grčki prelik imena Srbi“.
Episkop Salomon (umro 920. god.) kaže: Sarmatiae Sirbi tum dicti… id est quasi Sirbutium – Sarmati koji su se tada zvali Sir6i…što je kao Sirbuti“ (Mater verborum).
„Rajić, J. je čitao ime Sarmati kao Sarbati“.
„Vacerod, koji je 1102. godine prepisao Mater verborum, na mnogim mestima je uz, navedene nazive dao tumačenja, na češkom jeziku. Kod naziva Sarmat, redovno daje objašnjenje da je to Srbin, čime pokazuje, da su Ptolomejevi Sarmati u stvari bili Srbi. On piše uz reč Sarmat (Sarmatae populi Zirbi)“.
Šafarik, J: „U 9. i 10. veku Srbi su bili od Odre do Volge“.
Robert, S.: „Vendi su narod koji je živeo na ogromnom prostoru, i nosio je različita imena po predelima na kojima je živeo, a danas se uopšte zovu Srbima“.
Jordanes: „Vendi su bili mnogobrojni narod (natio populosa)“.
Munro: „Skoti su Skiti“.
Solovjev, S.: „Pisci 1. vekova nove ere znaju Slovene pod imenom Venda oko Visle, dalje prema istoku, među plemenima Sarmatskim, Finskim i Germanskim, susreće se ime Srba“.
„Vendi na Visli, Fini i Germani i dalje na istok su Srbi“.
Prokopije: „…’Na obalama Azovskog mora, žive Srbi u Utuguriji, a prostranstva dalje od njih na severu zauzima bezbrojni narod Anta“.
Deretić, J.: „Od početka nove ere ime Sarmata, gotovo stalno zamenjuje u Evropi ime Skita. Velika Rusija, Mala Rusija i Poljska, bile su tada obeležene kao Sarmatija“.
Marcijan iz Herakleje: „Zemlja Sarmatija se prostire od Boristena do Visle, i broji ukupno 56 različitih plemena“.
Ptolomej, K.: „…Jazigi i Roksolani su Sarmati, a Srbi su takođe Sarmati“.
Mori: „Vendi ili Veneti su isti narod kao i Sarmati. Njihovo ime ih prirodno povezuje sa Momirovim Venetima ili Henetima“.
Herodot: „Eneti i Veneti sa Crnog mora su isti oni na kraju Jadrana“.
Lavis i Rambo: „Sloveni su sebe nazivali Sarmatima“.
Karl fon Zede: „Prvo i opšte ime Slovena je bilo Serbli…“ (Etnografija austrijske monarhije, knjiga 1, 1957).
Kalaj: „Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi su se u prastaro doba nazivali Srbima, a Sloveni i Anti su bili samo ogranci ove porodice“ (U Istoriji Srba).
Do6rovski, J.: „Srb nije ništa drugo nego Sarmat, skraćeno i preokrenuto“.
Karion, J.: „Od imena Sarmati je nastalo ime Sarbrat, zamenom slova“.
Vadijanus: „Postoje dve Sarmatije, azijska od Dona do Azovskog mora, pa na istok i evropska, od Dona do Germanije, i od Baltičkog mora pa do Dunava“.
„Jezigi i Dačani su Sarmati, Gete Rimljani nazivaju Dačanima, pa baš prestonicu Dačana i Geta zovu Serbogetuša“.
Bergman, T.: „… narod Sarmatske grane je predak Slovena, Venda i Litvanaca“.
Vadijanus, P.: „Skitija se neprestano zvala Sarmatija. Poljska je deo velike Sarmatije. Iliri se vulgarno nazivaju Sloveni“.
Latum, R.: „Pod imenom Sarmati, obuhvatamo Litvance i Slovene. Naziv Sarmati je bolji od drugih naziva“.
Deretić, J.: „Latum kaže da su od svih Jafetovaca Sarmati najduže sačuvali njihovo staro verovanje. Oni govore jezik koji je najbliži sanskritu“.
Robert, S.: „ …Knjiga Mater Verborum stvarno kaže da su stanovnici Sarmatije bili Sr6i… Ime Srbin je upotrebljavano kao ime Vendi, za obeležje celokupne srpske rase“.
„Ti ruski Srbi još u 10. veku pre Hrista su predstavljali veliki narod“.
„Za plemena Štajerske, Kranjske, Koruške i vendskog zaliva, isti pisci kažu da su ih nazivali ne samo Vendima, nego i Srbima, a tim istim imenom su ih posebno nazivali nemački vitezi, naslednici Karla Velikog“
„Sloveni pod imenom Venda istovremeno borave, pre Hrista, na obalama Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora, tako ih isto geografi početkom hrišćanske ere predstavljaju kao Srbe, koji su zaposedali Poljsku, i staru Prusiju, a u isto vreme stepe Južne Rusije, i oblasti oko Jadranskog mora, gde su Sloveno-Srbi sačuvali do današnjih dana njihovo prvobitno ime“.
„Proto-Srbi sa današnjeg Dunava i od Crnog mora su pretci svih Slovena“.
Deretić J.: „Robert izvodi poreklo imena Veneta, Veneda, Vinda, od imena sunčanog božanstva Vid, u smislu sunčeve svetlosti“.
Kalkondile, L.: „Srbi su najstariji i najveći narod na ovoj zemlji. Da li su oni iz Ilirije u Tribaliju i Meziju došli; ili da li su sa druge strane Dunava, i krajnjih delova Evrope… iz Sarmatije, koja se sada zove Rusija, ili iz hladnih nenaseljenih delova sveta krenuli preko Dunava i došli do Jonskog mora, gde su svu zemlju do Venecije osvojili i naselili; ili, da li su iz područja Jonskog mora, kao iz njihove prve domovine krenulu u severne zemlje, u Sarmatiju ili Rusiju, o tome ne želim ja da se prepirem. Ali toliko ja znam da su ovi narodi uprkos svih razlika u imenima, ipak po običajima i jeziku, još uvek potpuno isti, potpuno jedni isti. Njihova sedišta su po celoj Evropi razbačena, i prostiru se među ostalom čak do planina Tajgentos i Tenaris, u području Lakonije na Peloponezu“.
Strabon: „Na okeanu (Severnom – srpskom moru), žive među drugim narodima Kimbri – Srbi“ (VII 291s).
Mela, P.: Na ovom jutskom – kimberijskom (srpskom) poluostrvu žive Kimbri i Teutoni“ (III32).
„Uovom zalivu koga smo mi zvali Kodanski, štrči ostrvo Skandinavija na kome do sada žive Teutoni“ (III31).
Plinije: „Druga grupa su Ingueoni, koji se sastoje od Kimbra, Teutona i plemena Kata“. (Ovde Plinije misli na Kimbre i Teutone na Šlezvik-Holštajnskoj zapadnoj obali (14/99).)
Tacit, K.: „U ovom zalivu Germanije žive pored okeana Kim6ri (Srbi)“ (Germanija 37).
Plutarh: „Od početka 1. veka posle Hrista, Grci i Rimljani poluostrvo na Severnom okaanu zovu Kimbersko (srbsko)“, (Marius II).
Plinije: „Severni okean (severno srbsko more) je većinom plovno… do kimberskih planina“.
Avgust Cezar: „Moja flota jedri preko Okeana od ušća Rajne, pri izlasku sunca do područja Kimbra“ (Monumentum Ancyaranum S.26, 65,14f M).
C. J. L.: „O natpisu nađenom kod Miltenberga na Majni: u području Teutona (VIII 2,1 n. 66 10). „
„O dvema pronađenim kamenim pločama sa natpisom: Kimberskom merkuru“ (VIII2, 1n. 6404 i 6605).
„Kod Hajdelberga je pronađena kamena ploča sa posvetom: Kimberskom merkuru“ (VIII2,1, n. 6402).
„Kamena ploča sa posvetom u Majndžu, možda u Obernburgu na Majni: Kimberskom merkuru“ (VIII2,1 n. 6742).
Strabon: „Kimberi poseduju još 17. god pre Hrista zemlju u kojoj su ranije živeli; oni poslaše Avgustu kotao kao poklon, koji je kod njih svetinja, i moliše ga za prijateljstvo i amnestiju, za ono što se ranije dogodilo“.
Žunković, D.: „Postoji puno kultura koje sebe smatraju vodećim, u svakom smislu i nadmoćnosti, ali neko mora doći do uverenja da su to sve slovenske kulture… zbog toga mi u budućnosti moramo, prilikom predstavljanja najstarije ljudske istorije, početi sa istorijom Slovena“.
Hesiod: „Ligurski kralj Kiknos je vladao narodom Luga u Ćilibarskoj zemlji“. Pitej: „U Štetinskom zalivu, na tri glavna ušća Odre, i četiri drugih između ostrva Rugena i Kap Arkona žive Lugi.“
„Iza Avije (morske obale), u unutrašnjosti, žive Lugi.“
„Esti (baltički Srbi) govore slično Britancima, što znači kao i Elevoni/ Suevi/Serbi na donjoj Odri.“
„Esti stoje pod Suebskim kulturnim uticajem, i politički pripadaju Suebiji (Srbiji)“.
„…Narod se zove Hibri, Cimbri, Liguri“.
„…Hibri su Cimbri (Simbri/Srbi), opet Liguri su Lugi, zemlja Ligura / Ligurenland“.
Plutarh „Ambroni su deo Cimbra“.
Plinije: „Ovde je Cimberland, zemlja Cimbra, Srba (Srpska zemlja)“.
Štihennot, D.: „Vendski pomorski narod izazva dorsko-etrursku selidbu“. „Plinije pominje na Baltiku Sabe (Srbe)“.
Falmerajer, J.F.: Najprvobitniji narodi današnje Grčke su slovenski narodi“.
Veljtman, A.F.: „Vilkinaland – Velika zemlja – Velika Srbija – Severna Srbija. Po takozvanom Bavarskom geografu Žerivanu, po drugim spisima Zerivani, Veliko srpstvo, ili Veliko srpsko carstvo, odakle, veruje se potiču Sloveni“.
„U imenu Srba, po grčkom Kimbri, po latinskom Cimbri, po galskom Sembi, po Nestoru Severi, Sabiri, Severijani, treba tražiti prevodni smisao Normana iz Severne Srbije; po prevodu Gota – Dakija; Norge – Rige, Normane; odakle latinski Norikum znači Alpska Srbija; Norcija – Skandinavska Srbija“.
„Ime Burgundi , Burguzi, nastalo je od Vindila – Venda“.
„U Italiji su živeli Sabini ili Sevlijani (drugi kažu Savini, Serbeli, Sibelini i Suelti)“.
„Langobardi na levoj strani Elbe je Lugovski okrug (U Hanoveranskoj kraljevini gde su još ostaci prastanovnika Drevljana i Gliljanja)“.
„Lug se nalazi na drugoj strani Elbe, i po nazivu vojnih stanica su bili Lugi, Lesi i Lužani.
„Na taj način su Lužani, Bardovski ili Langobardi, prozvani, umesto Sloveni – Vinili, Burgundi-Vindili“.
„Od drugog veka pre Hrista opšti naziv za Slovene je bio Vendi. Ptolomej i Dion. Kasnije su u svoje vreme nazivali Goricu (Erzgebirge) Ruske Gore, Vendskom, Vendalijom, Vendland, Vendlend i tako je nastala Vendalija“.
„Vani, Venedi, Veneti, Vindi, Veni, Vindili, su samo različite forme imena Venda“.
„Suevi su Srbi. Sueoni, Simioni, Suioni, Sitoni su takođe Srbi.“
Venelin: „Atilovo carstvo je srpsko carstvo“.
Veljtman, A. F.: „Po svim predavanjima, bajkama i kvidama, u osnovama istorije Severnih Srba već postoji veliko carstvo Hundaland-Hundigialand, to je oblast Saksonije gde su bili Seči, Saki, koji su živeli u velikom Lugu Germanije“. „Veneti su Vendi“.
„Istočno od Cimberlanda su živeli Saumi (Semben, Sambenland, Samogita), Kuri i drugi“.
Itd…

Milenko Nikolić do sada je objavio „Testament Aleksandra Velikog“, „Antička Srbija 1 i 2“, „Srpska svetinja iz Kvenke“, a u pripremi su: „Naše pismo“ i „Rana hrišćanska umetnost i njeno pismo“.
Ova dela Milenka Nikolića, štampana dvojezično na srpskom i nemačkom, uvršćena su u fond Univerzitetske biblioteke u Kelnu, kao i Karlsrue katalogu.

MG78 (N)