ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Od socijalizma do Evropske unije - Klaus Rot
390 str
Nova

Klaus Rot (1939, Hamburg) je profesor emeritus na Katedri za evropsku etnologiju Univerziteta u Minhenu, glavni urednik časopisa Ethnologia Balkanica i zbornika Beiträge zur Interkulturellen Kommunikation (Minhen). Objavio je veliki broj ogleda, knjiga i zbornika o svakodnevnoj kulturi u socijalizmu i postsocijalizmu. Među njegovim novijim knjigama su i ove: Rad u socijalizmu – rad u postsocijalizmu (Ar­beit im Sozia­lismus – Arbeit im Post­sozialismus, 2004), Svet rada – svet života (Arbeitswelt – Lebens­welt, 2006), Društvene mreže i društveno poverenje u zemljama tranzcicije (Soziale Netz­werke und soziales Vertrauen in den Trans­for­mationsländern, 2007), Svetkovine, praznici i rituali u istočnoj Evropi (Feste, Feiern, Rituale im östlichen Europa, 2008), Kultura obreda i kulturni identitet. Etnografsko istraživanje ishrane u istočnoj Evropi (Esskultur und kulturelle Identität – Ethnologische Nah­rungs­forschung im östlichen Europa, 2010), Naša Evropa. Bugarske predstave o svom i tuđem (Našata Evropa. Bălgarski predstavi za svoeto i čuždoto, 2011). Klaus Rot je počasni doctor Novog bugarskog univerziteta u Sofiji i dobitnik nagrade Danubius (2011), koju dodeljuje bečki Institut za dunavski region i centralnu Evropu sa sedištem u Beču.

Predgovor

Pre dvanaest godina u Biblioteci XX vek objavljena je moja knjiga Slike u glavama. To je bilo vreme dramatičnih promena u jugoistočnoj Evropi koja je iz socijalizma prelazila u demokratiju i na tržišnu privredu. U mnogim zemljama taj prelaz su pratili sukobi, pa čak i ratovi. Mali broj ljudi je od toga imao koristi, dok je najviše njih loše pošlo. No, takođe, u to vreme se za neke zemlje regiona otvarala budućnost unutar Evropske Unije. Nekoliko priloga u toj knjizi iz 2000. godine posvećeno je istorijskim temama, ali njen glavni zadatak je ipak bio da na osnovu empirijskih istraživanja u postsocijalističkim zemljama analizira kako se ljudi suočavaju sa nasleđem socijalizma i izazovima globalizacije.

Danas, dvanaest godina kasnije, i posle dva značajna proširenja Evropske Unije 2004. i 2007. godine, jugoistočna Evropa se bez sumnje nalazi u stabilnijoj i mirnijoj, ali ne i lakšoj situaciji. Posle kratkog perioda euforije, uglavnom proizašle iz preteranih očekivanja od EU, kod mnogih je nastupilo otrežnjenje i javila se frustracija, koju je finansijska kriza od 2009. godine dodatno pojačala: frustacija na jednoj strani zato što je došlo do samo malog poboljšanja ekonomske situacije, a na drugoj zbog normativnog upliva EU u mnoge oblasti života. Izvor frustracije je bilo i to što se EU pokazala kao nesposobna da bolje kontroliše zloupotrebu moći i korupciju unutar novih političkih i ekonomskih elita.

Promena sistema, globalizacija i evropeizacija, kao i usklađivanje s normama EU, trajno su promenili ne samo privredu i politiku, već pre svega svakodnevni život i svakodnevnu kulturu u jugoistočnoj Evropi. Ta brza promena je za mnoge ljude bila šansa, ali za većinu veliki, ili čak preveliki izazov koji je doveo do kontrareakcije: primetne su mnogostruke reaktivne strategije, kao što su vraćanje na proizvodnju samo u cilju prehranjivanja, povlačenje u privatne niše, okretanje istoriji ili pak nostalgično predavanje narodnoj kulturi ili onom “balkanskom”u njoj; bugarska čalga, kao i srpski turbo-folk najvidljivije su muzičke izražajne forme te potrage za “neobalkanskim” identitetom.

Uveren sam da je pravi zadatak evropske etnologije, to jest antropologije, da pažljivo prati ove socijalne procese i procese u svakodnevnoj kulturi, i da razotkrije njihove uzroke i efekte. Naša disciplina danas opravdanje svoje egzistencije ne može izvoditi iz toga što služi naciji ili ideologiji, već iz toga što kritički posmatra i analizira svakodnevni život i svakodnevnu kulturu. Njena empirija i njena analiza neophodne su upravo u vremenima preokreta i krize kao što je današnje vreme.

Većina priloga u ovoj knjizi fokusirana je na Bugarsku, balkansku zemlju koja je u međuvremenu već pet godina članica EU. Ti prilozi su delom rezultat zajedničkog istraživanja sa koleginicama i kolegama u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, i tiču se – eksplicitno ili implicitno – i drugih postsocijalističkih zemalja. Ova istraživanja su manje usmeren ka “pitoresknim” aspektima narodne kulture, a više ka onim njenim aspektima brze promene koji su vezani za svakodnevni život i probleme koji se tu javljaju. Među te probleme spadaju brzi porast socijalnih i prostornih dispariteta, koji se pokazuju, na primer, u stalno sve većoj diskrepanciji između metropola i napuštenih regiona u unutrašnjosti. Važan aspekt je i to što socijalističko nasleđe i dalje utiče na područje rada: u socijalizmu su svet rada i svet života bili isprepleteni, a ostaci tog socijalističkog nasleđa umanjuju konkuretnost preduzeća u današnjem globalnom društvu. U ovom području, kao i u čitavom socijalnom i političkom životu, štetno deluje i to što je u balkanskim “društvima javnog nepoverenja”, kako ih je nazvao Kristijan Đordano, poverenje u institucije veoma slabo, dok je i dalje veoma snažno izraženo lično poverenje u rođake, prijatelje i tako dalje. U Zapadnoj Evropi pravni, privredni i politički sistemi i institucije, kako se žalio Jirgen Habermas, “kolonizuju” svet života, a tome nasuprot u jugoistočnoj Evropi svet života, sa svojim prisnim socijalnim vezama i dominacijom socijalnih mreža, “kolonizuje” sisteme i institucije na kojima je EU zasnovana i čija izgradnja je njen važan politički cilj.