Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | AKS BEX City Express Pošta CC paket (Pošta) DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
odlično stanje
kao na slikama
Mara Branković, kći despota Đurđa Brankovića, žena sultana Murata II i maćeha Mehmeda II, osvajača Carigrada 1453. godine, spada u najzanimljivije ličnosti balkanske istorije 15. veka. Pored toga što je učestvovala u diplomatskim pregovorima Turskog carstva i posredovala po nalogu Mehmeda II, učinila je mnogo za svoje sunarodnike, prvenstveno svojom darodavnom i ktitorskom aktivnošću. Naročito je brinula o svetogorskim manastirima, Hilandaru i Svetom Pavlu.
Ova monografija Mihaila Popovića obuhvata različite kulture i narode, a život Mare Branković izlaže na osnovu velikog broja pisanih izvora, vizantijskih, srpskih, turskih i latinskih. Istoriografski izvori, hronike, hagiografije, putopisi, povelje i pisma, posebno dokumenti iz Državnog arhiva u Veneciji, omogućili su autoru da se posveti pitanju organizacije harema turskog sultana, kao i društvenom položaju koji je Mara tamo imala na osnovu svoje vere i porekla. Prvi put u našoj nauci sabrani su svi pisa¬ni izvori 15. veka, ali i nešto kasniji, u kojima se Mara pominje. Koju slobodu delovanja je imala u poje¬dinim periodima svog života? Koliko visoko treba ceniti stepen njenog samostalnog istupanja? Koju titulu je imala u pisanim izvorima tog vremena? Koliko je stvarno veliki bio njen uticaj na diplomatiju i politiku vladajućeg sultana? Autor je posebnu pažnju posvetio istraživanju mesta i uloge žena u strukturi pojedinih društava srednjeg veka, tako da je ova knjiga izuzetno značajna i za različite aspekte rodnih studija, o čemu donosi iscrpnu literaturu.
Uz nova saznanja o Mari Branković, pregledno i dokumentovano predstavljena je i šira slika, kako njene porodice, tako i političke i kulturne istorije jugoistočne Evrope.
Svetlana Tomin
Mara Branković (1401, Vučitrn – Ježevo tj. Dafni kod Sera 14. septembar 1487.) bila je ćerka despota Đurđa Brankovića i jedna od sedam znanih princeza koje su ušle u harem turskog sultana Murata II gdje se nalazilo 300 žena.
Mara Branković
Lik Mare Branković sa Esfigmenske povelje (1429)
Lik Mare Branković sa Esfigmenske povelje (1429)
Datum rođenja
1401
Mesto rođenja
Vučitrn
Datum smrti
14. septembar 1487.
Mesto smrti
Ježevo
Poreklo
Otac
Đurađ Branković
Porodica
Biografija
uredi
Po dolasku njenog oca na presto Srbije, dolazi do pregovora o njenom venčanju za turskog sultana Murata II a 1435. odlazi u harem u kome ima oko 300 žena. Mara je druga srpska princeza koja je ušla u harem nekog turskog sultana. Prva je bila princeza Olivera Lazarević kći kneza Lazara i kneginje Milice, koja je ušla u harem sultana Bajazita I 1390-1402.[1] Pokušavala je da spreči oslepljenje zarobljene braće Stefana i Grgura. U Turskoj boravi sve do smrti Murata II 1451. godine.
Po povratku u Srbiju od sultana Mehmeda II dobija oblast oko Dubočice i Leskovca za svoje izdržavanje. Posle smrti oca 1456. predstavlja važan i najrealniji politički faktor u Srbiji. Ipak zbog sukoba sa prougarski raspoloženim bratom despotom Lazarom beži kod sultana Mehmeda II.
Odmah nakon dolaska uspela je da dobije imanje u Ježevu] u blizini Sera i tu je provodila svoje dane. Bio je to njen izbor budući da se ova zemlja nalazila na putu iz Srbije u Svetu goru, a tu su bila i imanja svetogorskih manastira. To je bilo mesto gde su svraćali pobožni putnici na svom putovanju do Svete gore, a Mara im je pomagala i pružala odmorište. Osim njih pomagala je brata Grgura, ujaka Tomu Kantakuzina, despoticu Jelenu (udovicu brata Lazara), a u Ježevu je utočište našla i bosanska kraljica Mara-Jelena (ćerka despota Lazara). Ova umna žena je imala utehe i utočište za svakoga, pa čak i za despoticu Jelenu. Doživela je starost od oko 70 godina i umrla je 1487. godine.
Napomene
Romani
uredi
O njenom životu od početka osamdesetih godina dvadesetog veka napisano je više istorijskih romana:
Nadežda D. Pavlović: „Carica Mara“, Vuk Karadžić, Beograd 1982. godine, 269 strana.
Dušan Baranin: „Carica Mara“, Srpska književna zadruga, Beograd 1986. godine, 145 strana. (kasnije još nekoliko izdanja)
Vojislava Latković: „Mara Branković: carica u vrtlogu istorije“, Besmark, Beoknjiga, Beograd 2007. godine, 222 strane, ISBN 978-86-7694-139-1. (kasnije još nekoliko izdanja)