ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7530
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ТВРДИ ПОВЕЗ, ШИВЕНО, 520 СТРАНА А5!

Овде Милаш долази у жижу наших инте-
ресовања као историчар.

`Нема земље на свету у којој је нетолеранција против
православне вере велике као у Далмацији. Не смеју да дају јавности
израз те нетрпељивости само зато што постоје државни темељи
закони, који гарантују слободу православне вере у Далмацији, иначе би
деловали против те вере, као и пре издавања тих закона
деловао. А заинтересовани систематски покушавају да спрече ову нетолеранцију
подржавају у овој земљи, приказујући православну цркву као такву
јеретичко верско удружење, које се силом наметнуло у Далмацији.
Верска нетрпељивост, ма како хтели да оправдају латиницу
теологије, у ствари није ништа друго до мржња према неверницима, а плод је
верски фанатизам, који потиче из мрака и незнања. Па колико је
то је непобитна истина за сва места где влада нетрпељивост, толико
ово је на посебан начин приказано и још се приказује у Далмацији.


Главни научни рад Епископа Никодима
(Милаша) је био канонског темата. Важио је за
једног од најбољих канониста свога времена.
На науци је почео да ради 1872. Многи његови
чланци и расправе разасути су по бројним
стручним и научним часописима.
Још за време школовања у задарској
гимназији Милаш се суочио са буђењем на-
родне словенске свести у Далмацији: Јер су се
у далматинском сабору организовале две
странке: италијанска и словенска. Због свог
словенског опредељења Милаш је и сам, у три
наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и
после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и
успео) да се у гимназији у Задру настава из-
води на српско-хрватском језику.
Већ тада је јасно разлучио да је ита-
лијански утицај веома велики код далматин-
ских Хрвата који су порицали Србима у
Далмацији њихову националну индивидуал-
ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године
напише неколико политичких чланака. Све је
то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш-
њег политичког прагматизма, што му је донело
много непријатности.

Дајући неколико ње-
гових књига читаоцима желимо наградимо
његов труд и отргнемо од заборава део исто-
рије нашег народа.