Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Najl Ferguson - Moc novca
Novac i moc u savremenom svetu 1700-2000
Sluzbeni glasnik, Beograd, 2012.
Meki povez, 633 strane, ilustrovano.
Najl Ferguson je profesor političke i finansijske istorije na univerzitetu Oksford i gostujući profesor na Sternovoj Poslovnoj školi, na Univerzitetu Njujork. Autor je i knjiga Papir i gvožđe, Kuća Rotšild, Suze rata, Virtuelna istorija. Redovno piše za Književni dodatak Tajmsa i plodni je komentator savremene politike.
„Vodeća pretpostavka Moći novca`, piše Najl Ferguson, „glasi da ovi sukobljeni impulsi - radi jednostavnosti, nazovimo ih seks, nasilje i moć - pojedinačno ili zajedno, mogu da pregaze novac, ekonomski motiv. Naročito su često politički događaji i institucije dominirali ekonomskim razvitkom - i objašnjavaju njegov prilično neujednačeni trend.` U skladu s tim, glavni zaključak knjige jeste „da para ne vrti svet, ništa više nego što likovi u Zločinu i kazni delaju u skladu sa logaritamskim tablicama. Pre su politički događaji - a iznad svega ratovi - oblikovali institucije savremenog ekonomskog života... Štaviše, unutrašnji politički sukobi - ne samo zbog potrošnje, oporezivanja i zajmova, nego i zbog neekonomskih pitanja poput religije i nacionalnog identiteta - pokretali su evoluciju modernih kapitalističkih institucija: pre svega, parlamenta i partija.`
Precizirajući pitanje, na koje nastoji da odgovori u poslednjem poglavlju, da li su demokratske sile ranjive zbog smanjene vojne potrošnje, Ferguson dodaje još jedno: „... zašto Sjedinjene Države danas ne mogu da budu više nalik na Ujedinjeno Kraljevstvo od pre sto godina? Jer, jedan od glavnih zaključaka knjige jeste da je dopuštanje nastavljanja ekonomske globalizacije bez rukovodeće imperije - rizično, i jednog dana može se prosuđivati kao budalasto odustajanje od odgovornosti.` U tom kontekstu, za nas može biti posebno interesantno Fergusonovo razmatranje o tome koliko je koštalo „od 1999. da se Srbi isteraju sa Kosova, a Albanci vrate na njega`, uključujući u cenu i to da će snage NATO morati da ostanu na Kosovu najmanje pet godina. „Odgovor je - ne mnogo.` Svega 7,7 milijardi funti, dok je cena operacije Pustinjska oluja iznosila 63 milijarde. On smatra da su, zato, visoku cenu svojim stradanjem platili srpski civili. Ipak, autor napominje da nije moguće „opisati ishod rata na Kosovu kao nedvosmislenu pobedu NATO`.