ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Karlo Veliki (lat. Carolus Magnus, fr. Charlemagne, nem. Karl der Große; Lijež, 2. april 742 — Ahen, 28. januar 814) je bio franački kralj od 768, kralj Italije od 774, a od 800. prvi car Franačkog carstva i prvi car u zapadnoj Evropi nakon propasti Zapadnog rimskog carstva tri veka ranije.

Kao sin kralja Pipina Malog i Bertrade od Laona, nasledio je svog oca i vladao zajedno sa svojim bratom Karlomanom, sve do njegove iznenadne i neobjašnjene smrti 771. Karlo Veliki je nastavio politiku svog oca prema papstvu i postao je njegov zaštitnik, slomivši moć Langobarda u Italiji i vodeći rat protiv Saracena, koji su ugrožavali njegovo carstvo iz Španije. Tokom ove kampanje Karlo Veliki je pretrpeo najteži poraz u svom životu u bici kod Ronsenvala 778. Takođe je vodio ratove i sa narodima sa istoka, uništivši avarsku državu, a Saksonce je porazio i naterao ih da pređu u hrišćanstvo, uvrstivši ih u svoje carstvo i tako je utro put za kasniju Otonsku dinastiju.

Nazvan je „ocem Evrope“ (pater Europae)[1], jer je njegovo carstvo ujedinilo veći deo zapadne Evrope prvi put nakon propasti Rimskog carstva. Njegova vladavina je povezana sa Karolinškom renesansom, oživljavanja umetnosti i kulture. Francuska i Nemačka monarhija smatraju svoja kraljevstva naslednicima carstva Karla Velikog.

Karlo Veliki je umro 814. nakon trinaestogodišnje vladavine Carstvom. Umro je u prestonici Carstva - Ahenu u današnjoj Nemačkoj.

Mladost Pipinovog sina
Stariji Pipinov sin Karlo, sa nadimkom „Veliki“ (lat. Caroli Magni/Carolus Magnus, fr. Charlemagne, nem. Karl der Große) je rođen 2. aprila 742. godine u Liježu (današnja Belgija).

Prema svedočanstvu Karlovog biografa Ajnharda, Karlo je detinjstvo proveo na očevom dvoru u Ahenu, gradu kojeg će kasnije uzdići za svoju prestonicu.

Tu je naučio da mačuje, da pliva (bio je odličan plivač), jaše i lovi. Zanimljivo da Pipin nije školovao svoga sina, niti ga je poslao u neki manastir gde su mogli da ga obrazuju sveštenici. Tako će Karlo do kraja života ostati nepismen (jedan od nepismenih vladara), koji će toliko ulagati u obrazovanje da će na dvoru otvoriti Dvorsku akademiju gde će raditi poznati evropski umovi.

Kolika mu je bila strast da nauči da piše, pokazuje i to što je do svoje smrti pod krevet čuvao voštane tablice, da bi se noću skrivao od sveta i pokušao da nauči da piše. Zbog nepismenosti, svoje akte je potpisivao tako što je udarao žig svoga prstena kao otisak.

Još kao dečak bio je odličan jahač i odličan rukovalac lukom i strelom. Po rečima njegovog biografa, Karlo je bio naročito snažan momak, telesno veoma jak, ali dosta nizak i zdepast. Karlo nije bio predviđen da nasledi očev tron, jer su Karolinzi tada delili svoje teritorije na Severnu i Južnu Franačku. Pipin je imao i mlađeg sina Karlomana, koji je takođe bio potencijalni naslednik prestola.

Kralj Karlo Veliki
Posle smrti Pipina Malog (768), po naslednom pravu nekoga, Karlo i Karloman su podelili teritoriju franačkog kraljevstva. Tako je Karlo dobio teritoriju nečega, severnu Neustriju i veći deo Akvitanije. Mlađi Karloman je dobio druge delove kraljevine Između Karla i Karlomana je dolazilo do nesloge, naročito zbog langobardskog stava. Još dok je Pipin bio živ, Karloman je naginjao langobardskoj struji, dok je Karlo bio veliki zagovornik papske struje. Kada je u granicama Karlove teritorije izbio lokalni sukob, Karloman je odbio da pomogne bratu, pa je Karlo sam ugušio ustanak. Teško stanje među braćom je nekako olakšavala njihova majka Bertrada, na čiji je predlog Karlo popustio. On je polako prihvatio langobardsku struju, oženivši ćerku poslednjeg langobardskog kralja Deziderija - Dezideratu. Situacija u franačkoj kraljevini se drastično menja posle smrti Karlomana (771), kada se većina njegovih vazala priključila Karlu, lišivši prestola Karlomanovu decu. Tako je Karlo postao jedini franački kralj (771)....