ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Plima i slom: Iz istorije Jevreja Vardarske Makedonije / Ženi Lebl


Gornji Milanovac 1990. Tvrd povez, ilustrovano, XV + 444 strane.


Na predlistu posveta autorke, srpsko - izraelske književnice Žani Lebl

Knjiga je odlično očuvana.
R15


Knjiga koja se predaje jugoslovenskom čitaocu prvo je značajnije popularno pisano delo jednog izraelskog publiciste, sastavljeno bez neke političke konjunkture još pre više godina i objavljeno u Izraelu. Verzija koja se objavljuje na srpskohrvatskom jeziku nije običan autorov prevod, nego dopunjeno i podešeno izdanje. Ipak, u svojoj osnovnoj armaturi i kompoziciji delo je ostalo nepromenjeno.

Najpre se govori o Jevrejima u gradovima današnje Vardarske Makedonije u antičko, rano vizantijsko i doba slovenskih državnih tvorbi do najezde Osmanlija; tu su izneseni rezultati arheoloških, epigrafskih i drugih ispitivanja o Jevrejima Stobija, Ohrida, Dojrana, Strumice, Kratova, Štipa, Bitolja i Skopja. Već navođenje tolikog broja naseobina na relativno uskom prostoru svedoči o tome da je Jevreja i u dubokoj drevnosti u pomenutom delu Makedonije bilo više nego na tolikom prostoru u ma kom drugom delu današnje naše zajedničke domovine.

Treći deo knjige posvećen je udesima koje su naneli priroda i ljudi (zemljotresi, poplave, epidemije, požari i ratovi) i to počev od XV veka, kad se autor već mogao osloniti na posebne, jevrejske istorijske izvore. Naredna kompoziciona celina razrađuje udeo Jevreja u privredi (zanatstvo, trgovina, bankarstvo, zdravstvo) Vardarske Makedonije; od zani manja obuhvaćeni su: brašnari i žitari, kožari, vlasnici planinskih pašnjaka i stada, tekstilci raznih proizvodnih profila u vunarstvu i svilarstvu, mlekari, vinari, trgovci, prisustvo u rudarstvu i posebno u zlatarstvu; opisani su način udruživanja i rad preko »konzula«, »faktora« i punomoćnika, učešće u zakupu državnih poreza i nameta; nisu mogli biti izostavljeni ni nadaleko čuveni jevrejski lekari i apotekari, ali i privilegisani krugovi posrednika i kapitalista. U tom delu obraćena je posebna pažnja komercijalnim i menjačkim odnosima makedonskih Jevreja i Dubrovnika. Peti deo, izuzetno zanimljiv, posvećen je porodičnom životu i običajima, počev od veridbe i zaključenja braka, rađanja dece, razvoda braka, pa do udovičkog života, prisustva robinja i robova u kući, a dosta se govori i o pogrebnim običajima. I tu se pisac posebno pozabavio nastalom »praksom« po raznim pomenutim naseobinama. Možda će se naći i nejevrejski istoričari koji će potpunije i sa više pojedinosti ustanoviti privredno delovanje makedonskih Jevreja u periodu XVI— XVIII stoleća, ali malo ko će moći sa toliko znanja i refleksivnosti umeti da uđe u svakodnevni kolorit jevrejskih porodica Vardarske Makedonije u prohujalim vremenima, s vihorima i bez njih. Peti deo je najoriginalniji, pisan sa neobičnom živošću u želji da se upozna svakodnevica nekadašnje kategorije življa koje je ponekad sačinjavalo i 10% (pa i više, na primer u Ohridu u prvoj polovini XV veka) stanovništva gradova današnjeg dela jugoslovenske Makedonije. Naredna kompozicijska jedinica obuhvata mesijanske pokrete u naseljima Makedonije, posebno rad Šabtaja ben Mordehaja Cvija (1626—76) i njegovog saradnika Natana iz Gaze (sahranjenog u Skoplju); legende o njima i kabala, mistična struja u jevrejstvu, tu su takođe obrađeni. Bolna epizoda sa austrijskom okupacijom i spaljivanjem okuženog Skoplja 1689. (kao godinu dana ranije Beograda) dobila je posebno manje poglavlje. U osmoj glavi obrađeni su napori duhovnih vođa i prvaka makedonskog jevrejstva, opet idući od kolonije do kolonije (rabini, hahami, dajani, hazani, učitelji hebrejskog jezika, prosvetne ustanove). Deveti deo namenjen je stanju u Vardarskoj Makedoniji od početka XX veka do 1914. godine obuhvatajući važno pitanje o odnosima Jevreja prema vladavini Turaka uopšte i posebno prema Mladoturcima. Sa podelom Makedonije 1912—13. nastala je loša situacija i za makedonske Jevreje, podeljene između tri susedne monarhije.
Deseto poglavlje govori o stanju Jevreja savremene Makedonije u vreme prvog svetskog rata i između dve svetske vojne. Tu se autor poslužio i jevrejskom štampom da prikaže privikavanje makedonskih Jevreja na sasvim novo stanje sa vojnom obavezom, građanskim strankama pa i sa antisemitizmom novog tipa; opisan je rad raznih kulturnih udruženja i škola, socijalnih, humanitarnih i političkih društava. Mlađe pokoljenje gravitiralo je socijalističkoj verziji cionizma, te je pred drugi svetski rat bilo blisko SKOJ-u i KPJ, posebno iz redova bitoljske sirotinje; dodirnuto je i pitanje iseljeništva u staru—novu otadžbinu Palestinu.
Drugi svetski rat i likvidacija u Treblinki dobili su, prirodno, značajan prostor knjige. Na tim stranicama čitalac percipira tekst brže, napregnutije i depresivnije nego u ranijim glavama dela, koje više pružaju neophodna znanja o jevrejskom životu i navikama...

Iz Predgovora
Bogumil Hrabak