ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Engleski
Autor: Strani

The Struggle for Mastery in Europe 1848 - 1918 A.J.P.Taylor 1954
tvrde korice zlatotisak 637 str
odlično očuvana
sa minimalnim tragovima habanja po obodu korice

Borba za gospodarenje u Evropi 1848-1918
A.J.P.Tailor

Borba za majstorstvo u Evropi 1848–1918 je naučna istorijska knjiga engleskog istoričara A. J. P. Tailora i bila je deo „Okfordske istorije moderne Evrope“, koju je objavio Clarendon Press u Oksfordu u oktobru 1954.

U članku za Time and Tide u novembru 1942, Tejlor je napisao da „iako su bezbrojne knjige napisane o izolovanim epizodama, priča o borbi za ovladavanje Evropom nikada nije pokušana“. On je dodao: „Nemački istoričari to ne mogu da urade, jer im se borba (to je otpor nemačkoj dominaciji) čini samo pogrešnom; američki istoričari to ne mogu da urade, jer ne shvataju šta je u pitanju“. On je zaključio: „Bila bi to odlična prilika za engleskog istoričara, ako bi se mogao naći sa pravim standardima učenja i razumevanja“.[1]

Međutim, Tejlor je prekinuo pisanje knjige da bi završio Kurs nemačke istorije, koji je objavljen u julu 1945. Tejlor je već znao nemački i francuski i mogao je da se snađe sa italijanskim. Odlučio je da bi učenje ruskog jezika bilo korisno za pisanje knjige, pa je i njega naučio.[2] Između 1941. i 1944. napisao je 100.000 reči; do septembra 1952. završio je 180.000 reči; do početka 1953. skoro je završio knjigu.[3]

Knjiga je objavljena u oktobru 1954. Njena centralna tema je borba između velikih sila za dominaciju u Evropi između revolucija 1848. i završetka Velikog rata. Kao što je Tejlor napisao:

U prirodnom stanju koje je zamišljao Hobs, nasilje je bilo jedini zakon, a život je bio `gadan, surov i kratak`. Iako pojedinci nikada nisu živeli u ovakvom prirodnom stanju, velike sile Evrope su to uvek činile... Međutim, Evropa je poznavala gotovo isto toliko mira koliko i rat; i duguje ove periode mira Balansu snaga. Nijedna država nikada nije bila dovoljno jaka da pojede sve ostalo; a međusobna ljubomora velikih sila sačuvala je čak i male države, koje se nisu mogle očuvati. Odnosi velikih sila odredili su istoriju Evrope. Ova knjiga se bavi njima u poslednje doba kada je Evropa bila centar sveta.[4]

Tejlor ispituje sposobnost velikih sila da vode rat uzimajući u obzir njihovo stanovništvo, potrošnju na odbranu po glavi stanovnika, proizvodnju uglja i čelika i proizvodnu proizvodnju. On je smatrao da određivanje snage države zahteva procenu njenih ekonomskih resursa.[5] Tejlor je odbacio ideju o sudbini ili neizbežnosti: „Nijedan rat nije neizbežan dok ne izbije“.[6]

Pregled sadržaja
Uvod: Velike sile Evrope -- Diplomatija revolucije 1848 -- Diplomatija revolucije 1849-50 -- Kraj svetog saveza 1852-3 -- Krimski rat 1854-6 -- Kongres Pariza i njegove posledice, 1856-8 -- Italijanski rat i prekid naseljavanja Beča, 1858-61 -- Poljska kriza i kraj francusko-ruske Antante, 1861-3 -- Bizmarkovi ratovi: Poraz Austrije, 1864-6 - Izolacija Francuske, 1866-70 - Kraj francuskog primata, 1870-5 - Velika istočna kriza, 1875-8 - Bizmarkovi savezi, 1879-82 - slom `liberalnog saveza` i njegove posledice, 1882-5 -- Trijumf diplomatije: bugarska kriza, 1885-7 -- Sklapanje francusko-ruskog saveza, 1888-94 -- Neuspešna kontinentalna liga, 1894 -7 -- Era `svetske politike`, 1897-1902 -- Poslednje godine britanske izolacije: stvaranje anglo-francuske antante, 1902-5 -- Formiranje trojne antante, 1905-9 -- Godine anglo-nemačkog neprijateljstva, 1909-12 - Balkanski ratovi i posle, 1912-14 - Izbijanje rata u Evropi, 1914 - Ratna diplomatija, 1914-18.

Prijem
Asa Brigs je napisao povoljnu recenziju u kojoj je navela da je jedna od najzanimljivijih karakteristika knjige njeno odbijanje da se nemačka tumačenja istorije uzimaju kao nominalna vrednost ili da se previše oslanja na Die Grosse Politik. Dodao je da „ponekad treba da se odmorimo i tri puta razmislimo o njegovim briljantnim epigramima; ponekad čeznemo za detaljnijim proučavanjem ekonomske i socijalne pozadine diplomatije... Ali šta god da uradimo biće pod uticajem onoga što je on uradio, jer je on ponovo otvorio devetnaesti vek, a ne zatvorio ga“.[7]

Američki istoričar Gordon A. Craig pohvalio je Tejlora: „Ono što ovu studiju o evropskoj diplomatiji čini najboljom od Langerovih tomova o periodu posle 1870. godine je njegova sposobnost da jasno stavi pred čitaoce glavne događaje iz tog perioda, dok istovremeno pružajući im posredne i apsorbujuće izveštaje o politici i ambicijama pojedinačnih sila i državnika, promenljivim diplomatskim opredeljenjima i krizama i ratovima koji su ispunili period“.[8]

E. H. Carr je u Times Literari Supplementu napisao da Tejlor „nije... napisao istoriju odnosa između evropskih naroda: vojne operacije i ekonomski odnosi su zanemareni. Njegov rad je diplomatska istorija u najstrožem smislu; i tako apstrakcija, iako je neophodna i vredna za specijaliste, manje se uklapa u koncepciju opšte istorije... ono što možda opravdava odvojenost diplomatije u ovom periodu je to što ona u izvesnoj meri odgovara realnosti situacije”. Međutim, Tejlorova „detaljna i prodorna analiza... bogatstvo detalja i... nepogrešiva upornost... njegova oštra kritička sposobnost i budna spremnost da ospori ortodoksna mišljenja čini sigurnim da će njegova tumačenja i nagađanja, bila prihvaćena ili ne, budući istoričari moraju uzeti u obzir“.[9]

V. E. Mosse je u Engleskom istorijskom pregledu žalio zbog mešanja mišljenja i činjenica i rekao da je „njegov opšti ton pre ikonoklastičan nego autoritativan... Prečesto su stvarni bljeskovi uvida narušeni g. Tejlorovim naprezanjem nakon efekta; vreme i opet se zdrav razum i tačnost žrtvuju na oltaru urednog epigrama, pametnog paradoksa ili jednostavno nezaboravne fraze“.[10] Slično, Henri L. Roberts, u Foreign Affairs-u, požalio se da je knjiga „previše sklona da preokrene sva prethodna tumačenja“.[11]

The Times Literari Supplement je 1995. godine štampao listu 100 najuticajnijih knjiga objavljenih od 1945.

Sistem međunarodne represije okončan je padom Meterniha 1848. Sukobni ideali međunarodne revolucije i kolektivne bezbednosti nastali su sa Lenjinom i Vilsonom 1918. Nacionalizam, ublažen ravnotežom snaga, dominirao je Evropom u poslednjih sedamdeset godina. Oslanjajući se na obilje diplomatskih dokumenata, A. J. P. Tailor ispituje odnose velikih sila, kada je Evropa još uvek bila centar sveta. Napisana u karakteristično žustroj prozi, ovo je izazovna i originalna diplomatska istorija, koja takođe razmatra političke i ekonomske sile koje su kontinentalni rat učinile neizbežnim.