ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7530
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Само дефинисање циљева КПЈ у Другом светском рату, а то
је насилна промена друштвено-политичког система, ставља их на
њихово историјско место - место забрањене и ни на који начин
легитимне групе отпадника, који су усмеравани од међународних
моћника радили на терену свакакве договоре и злочине са крајњим
циљем преузимања власти и свођења Српског народа на
расцепкану и неповезану групу локалних субјеката.
Та жеђ за цепкањем и уситњавањем српског националног
бића добила је свој `легитиман` оквир у одлукама АВНОЈ-а. Одлуке
АВНОЈ-а, као и сваког другог нелегитимног, ненародног,
недемократски изабраног тела немају никакав капацитет и важност
уколико спољни, моћни фактори, фактори који су сво време имали
утицај на њих не удувају ваздух у те празне и разбушене балоне.
На жалост, моћна међународна обавештајна заједница која
је имала за циљ исто што и већина актера на терену Балкана
(Хелма), дакле разбијање и потчињавање српског националног
бића даће им (одлукама АВНОЈА), какав-такав привид легалности.
Заправо, још тада постао је јасан спиритус мовенс те
белосветске `међународне заједнице` - правила су таква да ми
можемо увек да их прилагодимо онако како нама одговара!
Имамо дакле `одлуке` АВНОЈ-а о цепању и подређивању
српског народа од стране других `народа` а да представника
српског народа није ни било на тим заседањима - ТОЛИКО О
БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ!
У ствари, братство је постојало и оно јесте право братство
свих који су тамо учествовали а Срби су ионако одређени да буду
крвна жртва на комунистичком олтару!
Ове одлуке које ћете прочитати у наставку текста део су
јавних одлука, оне свакако битније нећемо сазнати до танчина
никада, али, могле би се свести на деловање на терену како би се добили пролетери од кулака - српских сељака. Можда најједно-
ставнији метод јесте био попалити њихова села, спалити сва
добра и присилити их да постану зависни од хлеба који се заради
преко `партизовања` у комунистичкој војсци.
Можда насликовити пример примене оваквог метода
јесте дао Михаило Минић у својој величанственој књизи `Расуте
кости` кад Тито добија зелено светло од Павелића да покупи по
шумама и брдима Козаре преостале Србе (Србе који су узмакли
усташкој ками и логорима) и после испирања мозга - обуке
повиче: `Ми имамо наш циљ, и убићемо сваког ко се испречи, па
макар и рођеног оца...`
Слагали су их да ће их повести на ослобађање логора у
којима су усташе вршиле свој посао, посао уништавања једног
народа какво није запамћено у досадашњој људској историји, да
ће моћи чим заврше обуку да помогну да се спасу њихови
најмилији...
Уместо тога повели су Србе против Срба, а зарад
остваривања сопствених циљева, који се у крајњој линији своде
на једно, покрстити, побити, распаметити и расцепкати,
окренути једне против других Србе!
Што и данас раде!
Иронијска оштрица ове књиге је да је писана ћирилицом,
или пре би се рекло србицом, и српским језиком од стране оних
који ће трајно ставити нож под грло српском националном
бићу!