Cena: |
Želi ovaj predmet: | 6 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
У својој утицајној студији, историчар проф. Хајден Вајт креће од претпоставке да ниједна писмена историја не иде у складу са оним што се заиста догодило у даљој или блиској прошлости, а о чему треба да се суди према наизглед постојећим валидним историјским изворима, већ да све зависи од идеолошке визуре историчара - метаисторије - који треба да прихвати, растумачи и, потом, пренесе ту историју на наредну генерацију у виду архетипске историјске нарације.
Метаисторије нису укопане у прошлости; оне су наметнуте на прошлост, како би им се дала `кохеренција, континуитет и значење`. Метаисторије су на неки начин `антиципиране` у историјама које пишемо.
Ослањајући се на теорију `свјетске хипотезе` Стивена Пепера, Вајт идентификује четири посебне теорије истине (или њихове комбинације) код историјских мислилаца: формизам, механицизам, органицизам и контекстуализам.
Потом, пратећи теорију идеологије коју је разрадио Карл Манхајм, аутор прави разлику између четири стратегије идеолошких импликација по којима историчари својим читаоцима могу представити значај својих изучавања прошлости у циљу схватања садашњице. Те стратегије су анархизам, радикализам, конзервативизам и либерализам.
тврд повез, 24 цм, 430 стр.