Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Palilula, Beograd-Palilula |
Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-81930-16-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti
Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad
Б
иобиблиографи ја
Бошка И. Бо јовића
(1987–2020), ко ју је марљиво, струч-
но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена
и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито
подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског
профила об једињених библиографских јединица у наведеној
Биобиблио-
графи ји
, у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене
Биобиблиографи јом
, а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом
Ака де ми је
.
Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као
савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод-
не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су
на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у
науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских
равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе
и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног
Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског
раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју
5
Бошко И. Бо јовић,
Акаемије
6
на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и
свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка.
Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих
су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви
живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине,
њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле-
ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа-
ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се
кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре
суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла-
шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост (
férocité de velours
) академског
амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када
се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све
до војне деструкци је и ратне агреси је.
Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи,
ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно
повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза-
ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале
слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање
од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у
ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као
највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној
Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку-
пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је.
Академским представницима балканске истори је и друштвених про-
цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је
практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни-
Бошко И. Бо јовић,
Акаемије
соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало-
бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”,
како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ-
ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног
окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је
знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте-
пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је
њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним
наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве-
сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености.
Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по-
следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном
Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика,
посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила,
различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог
људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама
за једничке стварности.
Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака-
демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро-
пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више
комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја
поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи-
хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб-
личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици
Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал-
ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности,
знању, предусретљивости и племенитости.
Проф.