ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

KARAĐORĐE VOĐ VREMENA - Janićije Đurić

Srpska povestnica

Janićije Dimitrijević Đurić (Stragari kod Kragujevca, 1779 — Stragari kod Kragujevca, 14/26. aprila 1850) je bio sekretar Karađorđa Petrovića, član Državnog saveta i predsednik Apelacionog suda.
Janićije Đurić rođen je 1779. u Stragarima u Kragujevačkoj nahiji.[1][2] Bio je prijatelj Tanaska Rajića, za koga se udala njegova sestra Perunika.[2] Školovao se u manastiru Blagoveštenju u Rudniku.[1] Pridružio se ustanicima na samom početku Prvog srpskog ustanka 1804. godine.[1] Tanasko Rajić je bio u kontaktu sa Karađorđem i kada je čuo za zbor u Orašcu, tada je zajedno sa Janićijem u Stragarima ubio stragarskog handžiju i njegove sejmene.[3] Janićije Đurić je učestvovao na zboru u Orašcu 14. februara 1804.[1] Karađorđe je bio izabran za vožda, a Janićije je izabran za njegovog sekretara,[1][4] što je ostao sve do propasti Prvog srpskog ustanka.[4] Odmah je u Orašcu napisao devet pisama, u kojima je Karađorđe pozivao značajnije ljude da se pridruže ustanku.[4] Sa Karađorđem je imao porodičan odnos[5] i imao je veliki uticaj na njega.[1] Karađorđe ga je oslovljavao sa „Janja”.[5]

Krajem 1808. bio je zajedno sa Pavlom Popovićem i Ivanom Jugovićem u delagaciji, koju je Karađorđe poslao u Rusiju, iako se Konstantin Rodofinikin protivio slanju te delegacije.[6] Delegacija je otišla u Jaši u ruski glavni štab, gde je pregovarala sa knezom Aleksandrom Prozorovskim. U to vreme Rusi su zbog sporazuma sa Francuzima nameravali da obezbede samo autonomiju Srbije unutar Turske, a Srbi su tražili punu nezavisnost, koju su im Rusi ranije obećali. Kad se saznalo da će Rusi ponovo zaratiti sa Turcima pregovori u Jašiju su postali bespredmetni, pa se srpska delegacija vratila u Beograd početkom aprila 1809. Karađorđe ga je slao u Vlašku u maju 1809. da se sa Prozorovskim dogovara o zajedničkom ratovanju protiv Turaka.[1]

Godine 1812. je odlikovan ruskim oradenom Svete Ane II stepena.[5]

79 str