ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7529
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1890 ГОДИНЕ, 34 СТРАНЕ (12 КОЛОРНИХ), а5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ!

Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачки
командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве,
добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те
председник Српског ученог друштва.
Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња.
Отац му се звао Јевто а мајка Сока.

„ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха и
погодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и своје
увјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадар
да сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службу
губио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврста
карактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам не
само учинио него ни помислио зла, па ни најжешћим
непријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљало
калуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја више
војник него смерни, преподобни монах. Али поштујем и
монаштво српско. ”

Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново!

У овој књизи Архимандрит Дучић даје низ интересантних и значајних рукописа и натписа које је налазио на различитим местима, и то:
- на малој цркви у манастиру Морача,

- у ризници на Цетињу,

- на крсту владике црногорског Руфима,

- `Родослови свете српске господе` из Хиландара,

- минеј за декембар из типикарнице у Кареји...