ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K119 / 377
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Étienne de La Boétie
Rasprava o dobrovoljnom ropstvu

Ovaj esej, objavljen najpre na latinskom, a zatim i na francuskom, pleni zrelošću shvatanja pisca koji je umro u trideset četvrtoj godini života. Osnovna tema o kojoj se raspravlja je apsolutistička vlast, njena legitimnost i način na koji svaki pojedinac pada pod njen uticaj. Tu naizgled postoji nekakva prisila, autor kaže „Ne!“; takvo ropstvo nastaje dobrovoljno. On pleni svojom erudicijom iz koje crpi dokaze za svoju argumentaciju.


Etienne de La Boetie (Sarlat, 1. novembra 1530 - Bordo, 18. avgusta 1563) je francuski pisac, političar i renesansni filozof. La Boetie živi u tri konteksta u javnoj svesti: kao jedan od sjajnih primera humanističkog prijateljstva - to se odnosi na Montaignea - i kao autor rane i oštre, a opet analitičke, antitiranske optužnice moderne evropske kulture i kao preteča tolerancije.

Njegova porodica, njegove škole
La Boetie je rođena 1. novembra 1530. godine u malom gradu blizu Perigueuk-a, u mestu Sarlat, na jugozapadu Francuske. [1] Tako desetogodišnje dete svoje duhovne sposobnosti otkriva u očaravanju grčko-rimske antike i klasične kulture uopšte, tim pre što je episkop Sarlata Nicolo Gaddi (plemenski srodnik Medičija) želeo neku vrstu „male Atine“. učiniti van grada.

Izvan grada je možda studirao u Bordeauku, možda u Bourgesu [2] i u Orleansu, gde je studirao pravo i stekao diplomu. Posle Pariza, Orleans je bio najviši francuski univerzitet i jedan od najodličnijih u pravnom pogledu. Učiteljica joj je bila Anne du Bourg, [3] njen kolega Francois Hotman. [4] Stil idealan za Ciceron. Kada je dobio dozvolu 23. septembra 1553. godine, njegovo delo O dobrovoljnoj službi, napisano između 1548. i 1553. godine, godinama je tajno kružilo.

Njegova politička karijera
II. Sa Henrikovim prvim koncesijom, pre dvadeset i pete godine kupio je mesto odbornika u parlamentu Bordoa, a funkciju je mogao da preuzme 1. maja 1554. Dobre dve godine mlađi Montaigne imaće kolegu i prijatelja 1557. godine. Posle Pariza, Ruana, Tuluza (od 1462.), Bordo je četvrti parlament, a njegova ovlašćenja se protežu na celu provinciju Guienne. Pored sudskih funkcija, parlament je bio odgovoran da utvrdi „zakonitost“ kraljevskih naredbi, odnosno njihovu kompatibilnost sa lokalnim običajima. Ova posebna ustavna uloga već zanima Makijavelija, ali neće zaobići ni Monteskjeovu [5] pažnju. Jedan od direktnih razloga za povećanje političke uloge je latentni, a zatim otvoreni verski rat. Treba napomenuti da su se već 1550. godine pripadnici bilo kog reda mogli ovde prijavljivati za razne položaje.

La Boetie je prvi put dobio političku ulogu 1560. godine kada je poslat na dvor da zastupa interese svojih kolega u Bordeauku. Tada se upoznate sa IKS. Charles i njegova majka Katalin Medici poznati su po pametnoj toleranciji sa svojim humanističkim kancelarom, humanistom Michelom de L`Hospitalom. U njegovo ime moraće da shvati potrebu za verskim strpljenjem sa bordanskim parlamentom, koji saoseća sa Gvisom, odnosno da predstavlja duh Kraljevskog dekreta od 30. januara 1561. godine, koji omogućava protestantima da ispovedaju svoju religiju. Takođe najavljuje da će se u Poissiju održati nacionalni savet i debata sa kardinalom Guiseom i Theodoreom de Bezeom. Još u septembru 1561. godine, zajedno sa kraljevskim guvernerom, pokušavao je da sprovede dekret i uguši nerede u provinciji Guienne. Napori na lokalnom ili nacionalnom nivou nisu praćeni uspehom. Tako bi, u stvari, još jedan dekret od 17. januara 1562. godine, inspirisan Mišelom de L`Hospitalom, trebalo da posluži za zaštitu fizičke bezbednosti protestanata.

Verovatno povezano sa konsultacijama o predregulaciji je drugo važno političko delo La Boetie-a, Memoire sur la pacification des problems (Predlog za rešavanje sukoba). Lekcije iz gorkog iskustva sažete su u ovom tekstu: i sektaški fanatizam i državni teror štetni su. Idealno je za reformisanu nacionalnu katoličku crkvu sposobnu za pomirenje katolika i protestanata. Međutim, vojnici Guise [6] organizovali su masakr u Vasiju 1. marta 1562. godine, a građanski rat je nakon toga nezaustavljiv. La Boetie, koji je strpljiv, ali odan svom kralju, biće žrtva građanskog rata: on i njegovih jedanaest odbornika u Bordou pratit će vojni odred od 1.200 ljudi kako bi zaustavili protestante koji napreduju prema gradu, a kamp će mučiti kuga ili krvoluk. Montenjin dever pokušava da je dovede u Bordo; nekoliko kilometara od grada, umro je u naručju pisčevog prijatelja koji je stigao 18. avgusta 1563. godine...