Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Jevrem Brkovic - Glosarij

Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske, Zagreb, 1995.
Mek povez, 210 strana.
RETKO PRVO IZDANJE!

Јеврем Брковић (Сеоца,[1] 29. децембар 1933 — Подгорица, 24. јануар 2021) био је југословенски и црногорски књижевник, новинар и културни радник.[2] Био је познат је по својим оштрим критикама политичких противника, као и личности из јавног живота Црне Горе, али и као велики промотер црногорства, а противник српства.
Биографија

Брковић припада генерацији црногорских писаца која је на југословенску књижевну позорницу ступила средином педесетих година 20. вијека. У раним фазама свог књижевног дјеловања Брковић је писао поезију и драме, да би у каснијим фазама написао неколико романа и објавио бројне есејистичке и публицистичке књиге. Његов опус обухвата педесетак наслова, док су Сабрана дјела објављена у тридесет томова.

За свој књижевни рад Брковић је добио бројне домаће и интернационалне награде (Ратковићева награда, Стеријина награда, Тринаестојулска награда...). Покретач је и први уредник књижевне ревије Овдје као и Црногорског књижевног листа. Био је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, а учествовао је у оснивању Црногорског друштва независних књижевника, Матице црногорске, Црногорског Пен центра и Дукљанске академије наука и умјетности.

Још током шездесетих година Брковић је био активан учесник у бројним полемикама око идеолошких, националних и естетских питања. У предвечерје распада Југославије Брковић се снажно успротивио политици коју је репрезентовао Слободан Милошевић, заговарајући миран расплет југословенске кризе. На самом почетку деведесетих година 20. вијека Брковић је, уз Славка Перовића, био најагилнији антиратни активиста и противник Милошевићевог режима у Црној Гори. Због његовог отвореног Писма извињења херцеговачким Хрватима и Муслиманима, које је било реакција на бахато понашање црногорских резервиста у западној Херцеговини, у јесен 1991. године против Брковића је подигнута оптужница за распиривање националне мржње. У октобру мјесецу исте године Брковић је емигрирао у Хрватску. Након промјене политичке климе у Црној Гори, Брковић се 1999. године вратио из емиграције. Позивао је на бомбардовање Србије од стране НАТО-а.[3]

У периоду до референдума о независности 2006. године, Брковић је отворено подржавао политику владајућих структура, пишући у свом Црногорском књижевном листу бројне текстове, често увредљивог карактера и вулгарне садржине, против водећих људи црногорске опозиције.[тражи се извор]

Дана 24. октобра 2006. Брковића и његовог возача и телохранитеља Срђана Војичића су напала тројица наоружаних људи. Војичић је убијен, док је Брковић задобио лакше повреде.[4] Спекулисало се да је мотив за напад била последња Брковићева књига „Љубавник Дукље“, у којој се он индиректно подсмевао многим људима из јавног живота Црне Горе, а посебно блиским пријатељима бившег премијера Мила Ђукановића, али не и самом Ђукановићу.

Јеврем Брковић је био врховни командант Ловћенске страже, организације која је посвећена одбрани црногорског идентитета.[тражи се извор]

Преминуо је 24. јануара 2021. године, а у тренутку смрти је имао 87 година.[5][6] Сахрана је обављена 25. јануара 2021. године у кругу породице на градском гробљу Чепурци.[7]
Приватни живот

Брковићев син, Балша Брковић је такође црногорски писац, а његов унук Брајан Брковић је потпредседник одбора Странке слободе и правде у Новом Саду.[8]
Дјела

Књиге поезије[2]

Опоруке
Брђанска земља
Брђански Хомер је мртав
Кучкини синови
Старинска магла око дома
Комитске баладе
Зидање и разур куле Озровића...
Путовање Јеврема преблагог

Романи[2]

Пантелеј на дријену
Кнежеви људи
Црне тачке
Монигрени
Каменштаци
Љубавник Дукље

Есејистичке и полемичке књиге[2]

Анатомија морала једног стаљинисте
Минска поља естетике
Унакажено лице демократије
Глосариј...