pregleda

Nova čitanja tradicije - Sava Damjanov

Cena:
590 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

ndi (2502)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4347

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

U dobrom stanju, nekorišćena



Autor - osoba Damjanov, Sava, 1956- = Damjanov, Sava, 1956-
Naslov Nova čitanja tradicije 1-3 / Sava Damjanov
Ostali naslovi Nova čitanja tradicije
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2012
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 413 str. ; 20 cm
Biblioteka Književne nauke. Kolekcija Niz
Srpska književnost iskosa ; 4


S a d r ž a j: Istorija srpske književnosti u novoj perspektivi (5-11). - Tri barokna portreta (13-26): Život, literatura, mistifikacija (15-17); Gavril Stefanović Venclović (18-22); Zaharija (Stefanović) Orfelin (23-26). - Dositej Obradović: prosvetitelj - čitalac (27-47): Čitalac Dositej (29-35); Dositej kao (pedagoški?) kanon (36-40); Kako bi Dositej čitao Vuka (41-47). - Pesništvo srpskog klasicizma (49-99): Predgovor Antologiji srpskog klasicističkog pesništva (51-59); Evropski okviri srpskog klasicizma (60-74); Atanasije Stojković: `Na smert besmertnago Joana Rajiča` (75-78); Ode, elegije i natpisi srpskih klasicista kao `male` istorijske tragedije (79-88); Pesništvo Lukijana Mušickog u (post)modernoj perspektivi (89-99). - Nekanonizovani Vuk (101-177): Karadžić Stefanović, Vuk: bauk, huk, muk--- (103-108); Vidaković, moderniji od Vuka--- (109-123); Vuk i Letopis (124-177). - Onaj drugi Sterija (179-210): Antologija Sterijana (181-205); Sterijin prikaz prve pesničke zbirke Branka Radičevića (206-210). - Branko Radičević: (anti)vukovac? (211-222): Branko naš savremenik (213-219); Branko i njegova poema `Put` (220-222). - Između nefikcionalnog i fikcionalnog (223-264): Žitije Teodora Pavlovića (225-230); Uspomene jednog satiričara (231-236); Autobiografija kao roman (237-247); Todor Stefanović Vilovski: posmatrač, svedok, učesnik (248-256); Sveopšta istorija beščašća: Varianta Balcanica--- (257-264). - Laza Kostić, pesnik 20. (21?) veka (265-282): Pesništvo Laze Kostića između romantizma i simbolizma (267-273); Laza Kostić - moderna - postmoderna (274-282). - Načini čitanja kao načini kreacije i vrednovanja (283-395): Čitanje kao egzil (285-291); Zašto srpska književnost nema Rablea? (292-296); Jezička istraživanja Sime Milutinovića Sarajlije (297-305); Sveto pismo kao književni predložak u religioznom epu srpskih predromantičara (306-310); Nićifor Ninković: Švaba u Srbiji (311-315); Njegoš kao čitalac (316-320); Čitalac Milovan Glišić (321-325); Laza Lazarević u 21. veku (326-330); Filozofski intertekst: Branislav Petronijević čita Njegoša (331-336); Oklevetani Crnjanski : ruganje Crnjanskom ili o poslednjim vradžbinama `zlih volšebnika` (337-344); Slučaj Stefanović: rukopisi ne gore (345-355); Koder srpske avangarde (356-358); Utopijsko-antiutopijski čitalac Borislav Pekić (359-363); Pavić: otkrivanje prošlosti - otkrivanje budućnosti (364-370); Istorija srpske književnosti: propusti i ograničenja : Jovan Deretić: Istorija srpske književnosti... (371-386); Vinaverova ulica (387-395). Istorija čitanja kao istorija srpske književnosti i kulture (397-406); O ovoj knjizi (407-409).

Napomene Tiraž 750
Na koricama beleške o autoru i delu s autorovom slikom
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Predmetne odrednice
Branković, Đorđe, 1645-1711
Venclović Stefanović, Gavril, 1680-1749?
Orfelin, Zaharija, 1726-1785
Obradović, Dositej, 1742-1811
Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864
Stojković, Atanasije, 1773-1832 -- `Na smert besmertnago Joana Rajiča`
Mušicki, Lukijan, 1777-1837
Vidaković, Milovan, 1780-1841
Popović, Jovan Sterija, 1806-1856
Radičević, Branko, 1824-1853
Pejičić, Konstantin, 1814-1888 -- `Žitije Teodora Pavlovića`
Popović, Aco Zub, 1829-1894
Subotić, Jovan, 1817-1886 -- `Avtobiografija`
Vilovski, Todor Stefanović, 1854-1920 -- `Moje uspomene 1867-1881`
Kostić, Laza, 1841-1910
Rable, Fransoa, 1494-1553
Milutinović Sarajlija, Sima, 1791-1847
Ninković, Nićifor, 1788-185?
Petrović Njegoš, Petar II, 1813-1851
Glišić, Milovan Đ., 1847-1908
Lazarević, Laza K., 1851-1890
Petronijević, Branislav, 1875-1954
Crnjanski, Miloš, 1893-1977
Stefanović, Svetislav, 1874-1944
Marković-Koder, Đorđe, 1806-1891
Pekić, Borislav, 1930-1992
Pavić, Milorad, 1929-2009
Deretić, Jovan, 1934-2002 -- `Istorija srpske književnosti`
Tešić, Gojko, 1951-
Srpska književnost -- 18-20. v.
Srbija

Ako bih morao u jednoj jedinoj rečenici da napišem recenziju o knjizi Save Damjanova Nova čitanja tradicije, onda je sigurno da bih se vratio na sam početak i na naš, unekoliko, zajednički ulazak u književnost. (Mislim pritom na čitavu jednu generaciju koja se okupila oko studentskog književnog časopisa To jest i kasnije sazrevala preko Književne reči...) Šta hoću da kažem? Sava Damjanov je od samog ulaska u svet literature u odnosu na sve nas VIŠE i DRUGAČIJE video.

(Nerv književnog istoričara u Save Damjanova – koji se danas jasno vidi – prvi je uočio Milorad Pavić, tada naš profesor, koji je bio poznatiji kao književni istoričar negoli kao pisac.) Sava Damjanov je, da pokušam slikovito to da pokažem, gledao književnost sa visine sa koje se sve jasnije vidi. (Kad kažem da je video više, mislim na taj, unekoliko, orlovski pogled.) Mi smo, na primer, pisali književnu kritiku u vreme dok Sava Damjanov traži tokove književnosti... A kad kažem da je drugačije video, onda mislim na ono uočavanje puteva (u ovom slučaju trebalo bi: putova) kojima bi književnost išla da ispred sebe nije imala „prepreke“ (u najširem smislu te reči). Te „prepreke“ (koje su ponekad nacionalne veličine) Sava Damjanov DRUGAČIJE vidi, i ono što smo mi videli kao rukavac, Sava Damjanov je jasno video kao mogući tok srpske književnosti. (Ja neću da dajem naslov knjizi Save Damjanova koja se nalazi ispred mene, ali ovde jeste reč o mogućim tokovima – i o jednostavno drugačijoj viziji književnosti, da se poslužim opštim mestom.)

Ne sećam se više u kojoj je i kakvoj prilici, kojim povodom (znam da smo se stalno određivali prema savremenoj književnosti i tražili njene korene), pesnik Dušan Radak izrekao vrednosni sud o Savi Damjanovu. Nešto kao: kad Sava Damjanov nešto kaže, tu se više nema šta dodati! (Paradoksalno je da je upravo čitav književni rad Save Damjanova okrenut protiv onoga „čemu se nema šta dodati“: on bi monolitnost i nepromenjivo da dovede u pitanje...)

Milivoj Nenin

¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤
L_I_Č_N_O______P_R_E_U_Z_I_M_A_NJ_E_:
Za kupovine ukupne vrednosti preko 2.000 dinara moguće lično preuzimanje u Cara Dušana u Novom Sadu. Ako je za pojedinačnu knjigu navedena samo opcija Pošta, lično preuzimanje samo te knjige nije moguće. U Novom Sadu moguća je lična dostava i plaćanje preko službe Eko-kurir (cena je 250-300 din).

STANJE KNJIGE:
Knjiga koju dobijate je ona koja je na slici. Ukoliko nije naznačeno da je knjiga nova ili nekorišćena, ponekad se desi da na predlistu stoji potpis, posveta ili pečat i da to nije navedeno u opisu. Ako vam takve stvari smetaju, pitajte me pre kupovine da proverim.

KOMUNIKACIJA:
Komunikacija ide isključivo preko Kupindo poruka, ne telefonom. Budite normalni.

POPUSTI, CENKANJE I SL.:
Cena je ta koja piše, molim vas da mi ne šaljete pitanja o poslednjoj i zadnjoj ceni.

SLANJE:
Knjige šaljem kao tiskovinu ili CC paket nakon uplate na račun. Pakujem ih bezbedno i pažljivo, dobijate ih u stanju u kojem su poslate. Poštarina za jednu pošiljku obično iznosi od 190 do 260 din, u zavisnosti od težine. Ne naplaćujem nikakve troškove pakovanja. Ako se odlučite za post ekspres, imajte u vidu da je ta usluga trenutno dvaput skuplja od tiskovine. Za četiri i više pojedinačno kupljenih knjiga (u to ne spadaju kompleti) ja snosim troškove poštarine. Potrebno je da uplatite/preuzmete knjigu u propisanom roku od 7 dana.

SUSEDNE ZEMLJE I INOSTRANSTVO:
Poštarina je za jednu knjigu visoka i okvirno se kreće od 10-15 eur za prvu i oko 7 eura za svaku dodatnu knjigu. Postoji mogućnost znatno isplativijeg slanja za teže pakete. Uplate PayPalom (+10%), direktno na devizni račun, Western Union ili Moneygram. Najbolje je da pre kupovine pitate koliki su troškovi dostave, jer su često veći od cene same knjige.

INTERNATIONAL ORDERS:
I will send abroad. For your calculation, one hundred dinars roughly equals $1. Please register here:
https://www.limundo.com/Registracija/Kupindo
and then PM me on the link below for postage costs (they usually start at around 15 euro for the first book and 7 euro for each additional one)
https://www.kupindo.com/Clan/ndi/PostaviPitanje

MOJA PONUDA:
Nove knjige postavljam gotovo svaki dan. Možete ih pratiti na ovom linku http://www.limundo.com/Clan/ndi (pritisnite dugme `Prati`)

Predmet: 78250377
U dobrom stanju, nekorišćena



Autor - osoba Damjanov, Sava, 1956- = Damjanov, Sava, 1956-
Naslov Nova čitanja tradicije 1-3 / Sava Damjanov
Ostali naslovi Nova čitanja tradicije
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2012
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 413 str. ; 20 cm
Biblioteka Književne nauke. Kolekcija Niz
Srpska književnost iskosa ; 4


S a d r ž a j: Istorija srpske književnosti u novoj perspektivi (5-11). - Tri barokna portreta (13-26): Život, literatura, mistifikacija (15-17); Gavril Stefanović Venclović (18-22); Zaharija (Stefanović) Orfelin (23-26). - Dositej Obradović: prosvetitelj - čitalac (27-47): Čitalac Dositej (29-35); Dositej kao (pedagoški?) kanon (36-40); Kako bi Dositej čitao Vuka (41-47). - Pesništvo srpskog klasicizma (49-99): Predgovor Antologiji srpskog klasicističkog pesništva (51-59); Evropski okviri srpskog klasicizma (60-74); Atanasije Stojković: `Na smert besmertnago Joana Rajiča` (75-78); Ode, elegije i natpisi srpskih klasicista kao `male` istorijske tragedije (79-88); Pesništvo Lukijana Mušickog u (post)modernoj perspektivi (89-99). - Nekanonizovani Vuk (101-177): Karadžić Stefanović, Vuk: bauk, huk, muk--- (103-108); Vidaković, moderniji od Vuka--- (109-123); Vuk i Letopis (124-177). - Onaj drugi Sterija (179-210): Antologija Sterijana (181-205); Sterijin prikaz prve pesničke zbirke Branka Radičevića (206-210). - Branko Radičević: (anti)vukovac? (211-222): Branko naš savremenik (213-219); Branko i njegova poema `Put` (220-222). - Između nefikcionalnog i fikcionalnog (223-264): Žitije Teodora Pavlovića (225-230); Uspomene jednog satiričara (231-236); Autobiografija kao roman (237-247); Todor Stefanović Vilovski: posmatrač, svedok, učesnik (248-256); Sveopšta istorija beščašća: Varianta Balcanica--- (257-264). - Laza Kostić, pesnik 20. (21?) veka (265-282): Pesništvo Laze Kostića između romantizma i simbolizma (267-273); Laza Kostić - moderna - postmoderna (274-282). - Načini čitanja kao načini kreacije i vrednovanja (283-395): Čitanje kao egzil (285-291); Zašto srpska književnost nema Rablea? (292-296); Jezička istraživanja Sime Milutinovića Sarajlije (297-305); Sveto pismo kao književni predložak u religioznom epu srpskih predromantičara (306-310); Nićifor Ninković: Švaba u Srbiji (311-315); Njegoš kao čitalac (316-320); Čitalac Milovan Glišić (321-325); Laza Lazarević u 21. veku (326-330); Filozofski intertekst: Branislav Petronijević čita Njegoša (331-336); Oklevetani Crnjanski : ruganje Crnjanskom ili o poslednjim vradžbinama `zlih volšebnika` (337-344); Slučaj Stefanović: rukopisi ne gore (345-355); Koder srpske avangarde (356-358); Utopijsko-antiutopijski čitalac Borislav Pekić (359-363); Pavić: otkrivanje prošlosti - otkrivanje budućnosti (364-370); Istorija srpske književnosti: propusti i ograničenja : Jovan Deretić: Istorija srpske književnosti... (371-386); Vinaverova ulica (387-395). Istorija čitanja kao istorija srpske književnosti i kulture (397-406); O ovoj knjizi (407-409).

Napomene Tiraž 750
Na koricama beleške o autoru i delu s autorovom slikom
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Predmetne odrednice
Branković, Đorđe, 1645-1711
Venclović Stefanović, Gavril, 1680-1749?
Orfelin, Zaharija, 1726-1785
Obradović, Dositej, 1742-1811
Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864
Stojković, Atanasije, 1773-1832 -- `Na smert besmertnago Joana Rajiča`
Mušicki, Lukijan, 1777-1837
Vidaković, Milovan, 1780-1841
Popović, Jovan Sterija, 1806-1856
Radičević, Branko, 1824-1853
Pejičić, Konstantin, 1814-1888 -- `Žitije Teodora Pavlovića`
Popović, Aco Zub, 1829-1894
Subotić, Jovan, 1817-1886 -- `Avtobiografija`
Vilovski, Todor Stefanović, 1854-1920 -- `Moje uspomene 1867-1881`
Kostić, Laza, 1841-1910
Rable, Fransoa, 1494-1553
Milutinović Sarajlija, Sima, 1791-1847
Ninković, Nićifor, 1788-185?
Petrović Njegoš, Petar II, 1813-1851
Glišić, Milovan Đ., 1847-1908
Lazarević, Laza K., 1851-1890
Petronijević, Branislav, 1875-1954
Crnjanski, Miloš, 1893-1977
Stefanović, Svetislav, 1874-1944
Marković-Koder, Đorđe, 1806-1891
Pekić, Borislav, 1930-1992
Pavić, Milorad, 1929-2009
Deretić, Jovan, 1934-2002 -- `Istorija srpske književnosti`
Tešić, Gojko, 1951-
Srpska književnost -- 18-20. v.
Srbija

Ako bih morao u jednoj jedinoj rečenici da napišem recenziju o knjizi Save Damjanova Nova čitanja tradicije, onda je sigurno da bih se vratio na sam početak i na naš, unekoliko, zajednički ulazak u književnost. (Mislim pritom na čitavu jednu generaciju koja se okupila oko studentskog književnog časopisa To jest i kasnije sazrevala preko Književne reči...) Šta hoću da kažem? Sava Damjanov je od samog ulaska u svet literature u odnosu na sve nas VIŠE i DRUGAČIJE video.

(Nerv književnog istoričara u Save Damjanova – koji se danas jasno vidi – prvi je uočio Milorad Pavić, tada naš profesor, koji je bio poznatiji kao književni istoričar negoli kao pisac.) Sava Damjanov je, da pokušam slikovito to da pokažem, gledao književnost sa visine sa koje se sve jasnije vidi. (Kad kažem da je video više, mislim na taj, unekoliko, orlovski pogled.) Mi smo, na primer, pisali književnu kritiku u vreme dok Sava Damjanov traži tokove književnosti... A kad kažem da je drugačije video, onda mislim na ono uočavanje puteva (u ovom slučaju trebalo bi: putova) kojima bi književnost išla da ispred sebe nije imala „prepreke“ (u najširem smislu te reči). Te „prepreke“ (koje su ponekad nacionalne veličine) Sava Damjanov DRUGAČIJE vidi, i ono što smo mi videli kao rukavac, Sava Damjanov je jasno video kao mogući tok srpske književnosti. (Ja neću da dajem naslov knjizi Save Damjanova koja se nalazi ispred mene, ali ovde jeste reč o mogućim tokovima – i o jednostavno drugačijoj viziji književnosti, da se poslužim opštim mestom.)

Ne sećam se više u kojoj je i kakvoj prilici, kojim povodom (znam da smo se stalno određivali prema savremenoj književnosti i tražili njene korene), pesnik Dušan Radak izrekao vrednosni sud o Savi Damjanovu. Nešto kao: kad Sava Damjanov nešto kaže, tu se više nema šta dodati! (Paradoksalno je da je upravo čitav književni rad Save Damjanova okrenut protiv onoga „čemu se nema šta dodati“: on bi monolitnost i nepromenjivo da dovede u pitanje...)

Milivoj Nenin
78250377 Nova čitanja tradicije - Sava Damjanov

LimundoGrad d.o.o.
Vladimira Popovića 6, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011 404 78 10

MB: 20083301
PIB: 104085073

Google play App Store Huawei App Gallery

© 2005 - 2024 LimundoGrad d.o.o

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.