Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski
U dobrom stanju, nekorišćena
Autor - osoba Damjanov, Sava, 1956- = Damjanov, Sava, 1956-
Naslov Nova čitanja tradicije 1-3 / Sava Damjanov
Ostali naslovi Nova čitanja tradicije
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2012
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 413 str. ; 20 cm
Biblioteka Književne nauke. Kolekcija Niz
Srpska književnost iskosa ; 4
S a d r ž a j: Istorija srpske književnosti u novoj perspektivi (5-11). - Tri barokna portreta (13-26): Život, literatura, mistifikacija (15-17); Gavril Stefanović Venclović (18-22); Zaharija (Stefanović) Orfelin (23-26). - Dositej Obradović: prosvetitelj - čitalac (27-47): Čitalac Dositej (29-35); Dositej kao (pedagoški?) kanon (36-40); Kako bi Dositej čitao Vuka (41-47). - Pesništvo srpskog klasicizma (49-99): Predgovor Antologiji srpskog klasicističkog pesništva (51-59); Evropski okviri srpskog klasicizma (60-74); Atanasije Stojković: `Na smert besmertnago Joana Rajiča` (75-78); Ode, elegije i natpisi srpskih klasicista kao `male` istorijske tragedije (79-88); Pesništvo Lukijana Mušickog u (post)modernoj perspektivi (89-99). - Nekanonizovani Vuk (101-177): Karadžić Stefanović, Vuk: bauk, huk, muk--- (103-108); Vidaković, moderniji od Vuka--- (109-123); Vuk i Letopis (124-177). - Onaj drugi Sterija (179-210): Antologija Sterijana (181-205); Sterijin prikaz prve pesničke zbirke Branka Radičevića (206-210). - Branko Radičević: (anti)vukovac? (211-222): Branko naš savremenik (213-219); Branko i njegova poema `Put` (220-222). - Između nefikcionalnog i fikcionalnog (223-264): Žitije Teodora Pavlovića (225-230); Uspomene jednog satiričara (231-236); Autobiografija kao roman (237-247); Todor Stefanović Vilovski: posmatrač, svedok, učesnik (248-256); Sveopšta istorija beščašća: Varianta Balcanica--- (257-264). - Laza Kostić, pesnik 20. (21?) veka (265-282): Pesništvo Laze Kostića između romantizma i simbolizma (267-273); Laza Kostić - moderna - postmoderna (274-282). - Načini čitanja kao načini kreacije i vrednovanja (283-395): Čitanje kao egzil (285-291); Zašto srpska književnost nema Rablea? (292-296); Jezička istraživanja Sime Milutinovića Sarajlije (297-305); Sveto pismo kao književni predložak u religioznom epu srpskih predromantičara (306-310); Nićifor Ninković: Švaba u Srbiji (311-315); Njegoš kao čitalac (316-320); Čitalac Milovan Glišić (321-325); Laza Lazarević u 21. veku (326-330); Filozofski intertekst: Branislav Petronijević čita Njegoša (331-336); Oklevetani Crnjanski : ruganje Crnjanskom ili o poslednjim vradžbinama `zlih volšebnika` (337-344); Slučaj Stefanović: rukopisi ne gore (345-355); Koder srpske avangarde (356-358); Utopijsko-antiutopijski čitalac Borislav Pekić (359-363); Pavić: otkrivanje prošlosti - otkrivanje budućnosti (364-370); Istorija srpske književnosti: propusti i ograničenja : Jovan Deretić: Istorija srpske književnosti... (371-386); Vinaverova ulica (387-395). Istorija čitanja kao istorija srpske književnosti i kulture (397-406); O ovoj knjizi (407-409).
Napomene Tiraž 750
Na koricama beleške o autoru i delu s autorovom slikom
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Predmetne odrednice
Branković, Đorđe, 1645-1711
Venclović Stefanović, Gavril, 1680-1749?
Orfelin, Zaharija, 1726-1785
Obradović, Dositej, 1742-1811
Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864
Stojković, Atanasije, 1773-1832 -- `Na smert besmertnago Joana Rajiča`
Mušicki, Lukijan, 1777-1837
Vidaković, Milovan, 1780-1841
Popović, Jovan Sterija, 1806-1856
Radičević, Branko, 1824-1853
Pejičić, Konstantin, 1814-1888 -- `Žitije Teodora Pavlovića`
Popović, Aco Zub, 1829-1894
Subotić, Jovan, 1817-1886 -- `Avtobiografija`
Vilovski, Todor Stefanović, 1854-1920 -- `Moje uspomene 1867-1881`
Kostić, Laza, 1841-1910
Rable, Fransoa, 1494-1553
Milutinović Sarajlija, Sima, 1791-1847
Ninković, Nićifor, 1788-185?
Petrović Njegoš, Petar II, 1813-1851
Glišić, Milovan Đ., 1847-1908
Lazarević, Laza K., 1851-1890
Petronijević, Branislav, 1875-1954
Crnjanski, Miloš, 1893-1977
Stefanović, Svetislav, 1874-1944
Marković-Koder, Đorđe, 1806-1891
Pekić, Borislav, 1930-1992
Pavić, Milorad, 1929-2009
Deretić, Jovan, 1934-2002 -- `Istorija srpske književnosti`
Tešić, Gojko, 1951-
Srpska književnost -- 18-20. v.
Srbija
Ako bih morao u jednoj jedinoj rečenici da napišem recenziju o knjizi Save Damjanova Nova čitanja tradicije, onda je sigurno da bih se vratio na sam početak i na naš, unekoliko, zajednički ulazak u književnost. (Mislim pritom na čitavu jednu generaciju koja se okupila oko studentskog književnog časopisa To jest i kasnije sazrevala preko Književne reči...) Šta hoću da kažem? Sava Damjanov je od samog ulaska u svet literature u odnosu na sve nas VIŠE i DRUGAČIJE video.
(Nerv književnog istoričara u Save Damjanova – koji se danas jasno vidi – prvi je uočio Milorad Pavić, tada naš profesor, koji je bio poznatiji kao književni istoričar negoli kao pisac.) Sava Damjanov je, da pokušam slikovito to da pokažem, gledao književnost sa visine sa koje se sve jasnije vidi. (Kad kažem da je video više, mislim na taj, unekoliko, orlovski pogled.) Mi smo, na primer, pisali književnu kritiku u vreme dok Sava Damjanov traži tokove književnosti... A kad kažem da je drugačije video, onda mislim na ono uočavanje puteva (u ovom slučaju trebalo bi: putova) kojima bi književnost išla da ispred sebe nije imala „prepreke“ (u najširem smislu te reči). Te „prepreke“ (koje su ponekad nacionalne veličine) Sava Damjanov DRUGAČIJE vidi, i ono što smo mi videli kao rukavac, Sava Damjanov je jasno video kao mogući tok srpske književnosti. (Ja neću da dajem naslov knjizi Save Damjanova koja se nalazi ispred mene, ali ovde jeste reč o mogućim tokovima – i o jednostavno drugačijoj viziji književnosti, da se poslužim opštim mestom.)
Ne sećam se više u kojoj je i kakvoj prilici, kojim povodom (znam da smo se stalno određivali prema savremenoj književnosti i tražili njene korene), pesnik Dušan Radak izrekao vrednosni sud o Savi Damjanovu. Nešto kao: kad Sava Damjanov nešto kaže, tu se više nema šta dodati! (Paradoksalno je da je upravo čitav književni rad Save Damjanova okrenut protiv onoga „čemu se nema šta dodati“: on bi monolitnost i nepromenjivo da dovede u pitanje...)
Milivoj Nenin