ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova.

Izdavač: Matica srpska - Novi Sad,
1999. god.
Broširan povez, 20 cm.
222 str.

Aleksandrijski sindrom 3 (ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi)

Koliko da podsetimo: samo šesnaest godina posle objavljivanja prvog naslova, bibliografija Mihajla Pantića (1957) nadomak je impozantnih dvadeset. Valjda najagilniji kritičar u svojoj generaciji (knjige kritika, ponajviše eseja i kritika, ogled o Kišu, eseji, dve antologije priča i dr.), Pantić je i visoko rangiran pripovedač (pet zbirki). Aleksandrijski sindrom je, pri tom, treća njegova istovetno naslovljena knjiga. Ovom prilikom sklopljena je od ogleda i kritika o delima savremenih srpskih prozaika. O jednom, dvama, nekolikim delima trideset dva autora. I to u generacijskom rasponu (poetički se podrazumeva) od Isakovića, Tišme, Mihailovića do Valjarevića, Aleksića, Arsenijevića.

Način grupisanja ogleda i kritika - odeljci `Svet pisma` (I i II) i `Pismo sveta` (I i II) naizmenično su složeni - trebalo bi da nagovesti osnovno poetičko razgraničenje u savremenoj srpskoj prozi. Po čemu se, dakle, Pekićeva, Kišova, Albaharijeva, dela M. Nedića i J. Aćina (obrađena u prvom odeljku) i, potom, osobena memoaristika B. Mihajlovića Mihiza i M. B. Protića (u trećem), bitno razlikuju od desetina knjiga ostalih pisaca o kojima govor ide u drugom i četvrtom odeljku? Reč je, razume se, o shvatanju funkcije književnog teksta: tekst kao `kompletno iskustvo`, iskustvo po sebi, za razliku od manje ili više tradicionalne njegove namene da predstavi `spoljni svet`, spoljašnje iskustvo... Ipak, sva je prilika da je od ove, pojednostavljeno prenesene Stajnerove diferencijacije ovde posredi nešto drugo. Ili, ako hoćemo, nešto izoštrenije postavljeno. U osnovi, dela o kojima piše Pantić promišlja (ne kažemo da ih jedino tako i vrednuje) prema meri autorove privrženosti aleksandrijskom poetičkom ključu. Preovlađuju li u njima mimetičke i njima podobne dimenzije, ili su rezultat `aleksandrijski određenog pripovedanja`.