Stara cena |
590 din |
|
Cena: |
Želi ovaj predmet: | 9 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 347
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Studije i ogledi
Miloš N. Đurić je bio jedan od najuglednijih svetskih helenista svog doba. Bio je akademik, sjajan prevodilac, filozof - profesor etike. Da je svom narodu ostavio samo prevode Homerovih epova: Ilijade i Odiseje, bilo bi to sasvim dovoljno da bude ugledan i slavljen. Pored znamenitih Homerovih epova, prevodio je i grčke tragičare, Platona i Aristotela, antičke mislioce, rimske pesnike i filozofe, ali i Tagoru, Adlera i Junga. Napisao je i tri kapitalne sinteze: Istorija helenske književnosti u vremenu političke samostalnosti; Platonova akademija i njen politički rad i Istorija helenske etike. Ovo izdanje Izabranih dela sastoji se od pet tomova iz bogatog i za srpsku književnost i kulturu toliko značajnog dela popularnog čika Miše Đurića. Njegovo etičko jedinstvo dela i svakodnevnog života, najočitije je u dve poznate anegdote koje se i danas rado pričaju na pomen imena Miloša N. Đurića. Jedna je vezana za doba nemačke okupacije i poznatu izjavu lojalnosti okupacionoj vlasti. Među samo troje onih koji su odbili ovu izjavu, pored Isidore Sekulić I Ive Andrića, bio je i Miloš N. Đurić. Na nagovoranje kolege sa Muzičke akademije da potpiše tu izjavu, jer će mu Nemci inače suprotno teško oprostiti, čika Miša je odgovorio čuvenim rečima: Tebi je lako, jer sviraš u diple. A ja studentima predajem etiku: Njegova kratka beseda prilikom rasprave o ukidanju pozorišta u Kragujevcu, iz 1961. godine, je briljantan primer efektnosti jedne od najkraćih beseda. Naime, na tom skupu posle posle više od 20 tak referata o potrebi da se ukine pozorište u Kragujevcu, reč je uzeo čika Miša: Kada bi u staroj Atini neko učinio mali delikt, zabranjivali su mu da tri meseca svira u diple. Ako bi, pak, napravio veći prekršaj, zabranjivali bi mu da šest meseci ide u pozorište. Pitam ovaj auditorijum, šta su Kragujevčani skrivili bogovima, da ostanu bez pozorišta. I posle tog govora, naravno, odmah se odustalo i od rasprave i same nakane. Ova Izabrana dela su sećanje na jednog upečatljivog velikana srpske kulture i spomen na njegov veliki rad, zahvaljujući kome su najveće vrednosti antičke književnosti i kulture trajno useljene u srpski jezik, književnost i kulturu.
Miloš N. Đurić (Slavonski Benkovac, 14. januar 1892 — Beograd, 5. decembar 1967) je bio srpski klasični filolog, helenista, profesor, filozof, prevodilac i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu a doktorirao u Zagrebu 1929. godine. Akademsku karijeru je započeo kao učitelj i profesor, predavao je i u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Od septembra 1928. godine Miloš N. Đurić počeo je da radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U Odeljenju literture i jezika Srpske akademije nauka i umetnosti je postao dopisni član 14. juna 1955. a zatim redovni 20. decembra 1961. godine. Bio je predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa „Živa antika“ od 1953. Objavio je blizo 400 bibliografskih jedinica, radova iz klasične književnosti i filozofije („Iz helenskih riznica“, „Istorija helenske književnosti“, „Istorija helenske etike“).
Posle rata Đurić je nastavio da radi na Filozofskom fakultetu, gde je 1950. godine izabran u zvanje redovnog profesora na Katedri klasične filologije. Iako je bio penzionisan je 1962. godine, predavao je istoriju helenske književnosti do kraja svoga života.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1961. godinu.
Udruženje književnih prevodilaca Srbije svake godine dodeljuje Nagradu „Miloš N. Đurić“.
Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.
Na Karaburmi (Ćalije) jedna uličica se zove po njemu Čika-Miše Đurića.
Ratno vreme
Miloš N. Đurić, bista na Kalemegdanu
Tokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih srpskih intelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. „Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kada se ponovo sretnemo?”, rekao je profesor. Kada ga je jedan profesor muzike zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“. Ove reči postale su vremenom jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu.
Ipak, od trenutka izgovaranja ove moralne replike, počinju i najteže godine za prof. Miloša „Mišu“ Đurića. Usledilo je penzionisanje (1942), a potom i hapšenje i odvođenje u Banjički logor. Na samom kraju rata, 8. aprila 1945, u Slavoniji gine njegov sin jedinac Rastko, svršeni maturant, kome posthumno posvećuje praktično sve posleratno stvaralaštvo i najdraže prevode.
Spisak prevoda sa starogrčkog jezika
Ilijada, Homer
Odiseja, Homer
O pesničkoj umetnosti, Aristotel
Pribeglice, Eshil
Persijanci, Eshil
Sedmorica protiv Tebe, Eshil
Okovani Prometej, Eshil
Orestija, Eshil
Antigona, Sofokle
Car Edip, Sofokle
Medeja, Euripid
Hipolit, Euripid
Ifigenija na Tauridi, Euripid
Dafnid i Hloja, Longo
Gozba, Platon
Ijon, Platon
Odbrana Sokratova, Platon
Fedar, Platon
Fedon, Platon
Kriton, Platon
Uporedni životopisi, Plutarh (odabrane biografije)
Priručnik Epiktetov, Arijan