ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Jezik: Francuski
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Autor: Strani

Edicija, izdavač: `Ensembles Littéraires` - A Paris - Chez Masson & Cie Éditeurs
Godina izdanja: 1972
Dimenzije:12,5 cm x 20 cm
Broj stranica: 232
Povez: tvrdi sa zaštitnim omotačem
Težina: 270 gr.
Sadržaj: I / A la recherche d`un nouveau langage - II / Dada - III / La révolution surréaliste - IV / La queue du surréalisme. Français.
Stanje: ima pečat biblioteke, inače dobro očuvano.

Nadrealizam (franc. surréalisme) je književni i umetnički pokret koji se pojavljuje u Francuskoj posle Prvog svetskog rata. Nastavlja dadaizam i njegov buntovnički duh, pobunu protiv tradicije i ustaljenih navika i običaja, prezir prema društvenim normama, ali, za razliku od isključivo negatorskog duha dadaizma, ističe i svoju pozitivnu i konstruktivnu stranu i ima određeni program. Nadrealisti veruju „… u svemoć sna, nezainteresovane igre misli” (Breton, Manifest nadrealizma). Mnogi dadaisti se priključuju nadrealizmu, posebno iz razloga što je za razliku od dadaizma, razradio jedan sveopšti sistem koji je bio u stanju da reaguje na društvene, umetničke i intelektualne prilike svoga vremena.
U početku se inspiriše u teorijama psihoanalize Sigmunda Frojda, a kasnije i Karla Junga. Intelektualne osnove za političko delovanje je tražio i u marksizmu. Kao književni i umetnički pokret, nastao je u Parizu 1924. godine, pod pokroviteljstvom pisca i pjesnika Andre Bretona. Breton je autor prvog nadrealističkog manifesta (Manifeste du surrealisme). Kasnije, 1930. i 1942. godine, Breton će napisati i drugi pa i treći manifest.
U širem kontekstu, nadrealizam je pojačao popularno shvatanje o modernoj umetnosti po kom se umetnik bavi unutrašnjim problemima vlastite svesti i podsvesti, i izražava svoju „ekscentričnu” ličnost, koja je odsutna od stvarnih problema društvene zajednice. Naravno intelektualno polazište nadrealista od samog početka je bilo sasvim suprotno ovom shvatanju, jer su se oni i politički angažovali, ali je šira, manje upućena publika imala takvu percepciju.
Pojam
Pojam nadrealizam prvi je koristio francuski pesnik Apoliner, 1917. godine. U programu za mjuzikl Parada (1917), piše:
Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija.
Nadrealizam je izrastao iz dadaizma, onog koji se razvijao u Parizu 1920-ih. Bretonu i drugim dadaistima je ubrzo postalo jasno da je dadaistički nihilizam dosegao tačku gde čak i sebe samog nije mogao uzimati ozbiljno i da je sva njegova kritička moć koju je možda posedovao postala fatalno otupljena. Objavom Prvog nadrealističkog manifesta, 1924. godine, Breton je zvanično pokrenuo pokret. Manifest je originalno bio zamišljen kao predgovor tekstu pod naslovom Rastvoriva riba (Poisson soluble) objavljenom iste godine. Kao i većina Bretonovih tekstova, Manifest predstavlja teškoću za razumevanje prosečnom čitaocu, ali daje tačku odmora u svojoj polemici na mestu gde Breton nedvosmislenim jezikom i na rečnički način definiše Surréalisme kao „čisti psihički automatizam”.
Stilske odlike i istorija
Nadrealizam kao književni, umetnički i politički pokret je imao ogroman uticaj na kulturu dvadesetog veka. Prošao je kroz mnogobrojne promene tokom svog razvitka i teško ga je definisati na jedan jedini način i kao jedinstven umetnički stil, ali njegova suštinska karakteristika je da nalazi polazište i povlađuje Frojdovim idejama o podsvesnom. Frojd je verovao da postoji duboki sukob između želja podsvesti pojedinca i njegove potrebe da živi u jednom socijalizovanom društvu. Ali dok je Frojd istraživao, onoliko koliko je bio u mogućnosti, način da zaleči tu pukotinu između podsvesnog i društva, nadrealisti su u njegovim teorijama videli osnovu s koje bi to društvo mogli žestoko napadati sa svih mogućih pozicija. Stoga, nadrealizam nije prosto još jedan umetnički pokret, i njegovo razumevanje obično od publike traži da razmotri njegove proizvode i s drugih tački gledišta, sem onih estetskih. Andre Breton, vođa grupe nadrealista piše: „glavne ambicije pokreta su da proizvede sveopštu krizu svesti na intelektualnom i moralnom planu” (Drugi manifest nadrealizma, 1929).
Iako je jedna od osnovnih odlika ovog pokreta prekid sa tradicionalnom umetnošću i književnošću, nadrealizam ipak ima svoje prethodnike (što ni sami nadrealisti ne poriču). To su pisci koji stvaraju atmosferu straha i užasa, koji opisuju tajanstvenu stranu ljudske prirode ili pokušavaju da evociraju svoje utiske i doživljaje ne povezujući ih nikakvom logičkom vezom: Markiz de Sad, pisci romana strave, nemački romantičari, Ž. de Nerval, P. Borel, A. Bertran, Rembo, Lotreamon, Apoliner. Svoju filozofsku osnovu nadrealizam je tražio najpre u frojdizmu, a zatim u marksizmu.
Početkom nadrealizma smatra se 1924. kada je Breton objavio prvi Manifest nadrealizma. Oko Bretona grupišu se i drugi pisci: Luis Aragon, P. Elijar, B. Pere, F. Supo. Pokretu su pripadali i drugi umetnici, na primjer slikar Salvador Dali. Glasilo nadrealizma bilo je časopis Littérature (Književnost), koji su 1919. osnovali Breton, Aragon i Supo, i koji je najpre bio dadaistički, da bi od 1922, posle odvajanja Bretona i njegove grupe od T. Cara, postao časopis nadrealista, i La Révolution surréaliste (Nadrealistička revolucija) koji je izdavao Breton (1924–1929). Vođ i doktrinar nadrealizma, Breton, objavio je tri manifesta i više članaka i spisa u kojima je izrazio glavne koncepcije pokreta: Manifest nadrealizma (Manifeste du surréalisme) 1924; Drugi manifest nadrealizma (Second manifest du surréalisme), 1930; Politički položaj nadrealizma (Position politique du surréalisme), 1935; Uvod u treći manifest nadrealizma ili ne (Prolégomènes à un troisième manifest du surrèalisme ou noun), 1942. Svoja shvatanja Breton je praktično primenio u delima: Izgubljeni koraci (Les Pas perdus), 1924; Nada, 1928; Spojeni sudovi (Les Vases communicants), 1932; Tajna 17 (Arcane 17), 1947.
U svom programu nadrealisti su revolucionarni. Žele da promene izgled sveta i oslobode čoveka svih okova razuma i morala i otkriju njegovu autentičnu ličnost prodiranjem u najskrivenije slojeve svesti, u čemu se oseća uticaj Frojdove psihoanalize. Hoće da otkriju jednu višu, ali skrivenu stvarnost, nadrealnost, u kojoj vlada prvobitni haos, neporemećen čovekovim racionalnim mišljenjem. U tu nadrealnost ne može se prodreti logičkim rasuđivanjem, već pomoću tzv. „psihičkog automatizma”, odnosno prepuštanjem spontanom funkcionisanju duha bez ikakve kontrole razuma, istiskivanjem na površinu onoga što se krije u podsvesti, pomoću metoda koji je Rembo nazvao „rastrojstvom čula”. Zato ih pre svega interesuju duševna stanja u kojima je aktivnost svesti svedena na minimum ili je sasvim odsutna: pijanstvo, san, ludilo. „Nadrealizam počiva na verovanju u višu realnost nekih oblika asocijacija, koja je pre bila zanemarena, u svemoć sna, nezainteresovane igre misli” (Breton, Manifest nadrealizma). Umetničko delo treba da izražava halucinantne vizije i doživljaje koji se javljaju u stanju spontanog funkcionisanja duha. Da se ne bi poremetila njihova autentičnost, pisac treba da beleži sve ono što mu padne na pamet, prepuštajući se slobodnoj igri asocijacija.
Automatsko pisanje, ali i automatsko crtanje i slikanje postaje glavno tehničko sredstvo nadrealista. Zahvaljujući toj slobodnoj igri asocijacija, dolazi se do povezivanja predmeta među kojima se, pri normalnom stanju duha, ne može otkriti nikakva veza. „Sve nas navodi na verovanje da postoji izvesno stanje duha u kome se život i smrt, realno i imaginarno, prošlost i budućnost, izrecivo i neizrecivo, uzvišeno i nisko, više ne opažaju odvojeno” – kaže Breton. Tako nastaju najneobičniji spojevi reči, najčudesnije slike, koje treba da izazovu iznenađenje kod čitaoca.
U prvom Manifestu Breton preuzima Reverdijevu definiciju slike kao „povezivanja dveju manje ili više udaljenih realnosti”. Salvador Dali razvija teoriju o tzv. „paranoičko-kritičkom deliriju”, tj. o metodi koja omogućava da se „ultrasvešću” otkrije podsvest, ne lišavajući je njene iracionalne snage.

Od kraja 1925. nastaje nova etapa u razvoju nadrealizma. Kao poduhvat oslobađanja čovekove ličnosti i preobražaja njegovog života, nadrealizam se približava marksizmu, pa neki njegovi pripadnici, kao Aragon, Elijar, Breton, postaju članovi komunističke partije i traže angažovanje umetnosti u društveno-političkim zbivanjima. Breton jednom prilikom izjavljuje: „Današnja autentična umetnost povezana je sa društvenom revolucionarnom aktivnošću: zajedno s njom, ona teži rušenju kapitalističkog društva”.
Nastaje rascep u pokretu, jer neki članovi ostaju na starim pozicijama. Posle više polemika i diskusija, a naročito posle Bretonovog izbacivanja iz komunističke partije, 1933, pisac Manifesta odriče se povezivanja umetnosti sa političkom borbom i tvrdi da nadrealizam sam u sebi nosi svoju revolucionarnu snagu.
Na međunarodnoj izložbi nadrealizma 1938. u Parizu učestvovali su predstavnici iz 14 zemalja, među kojima i umetnici nadrealisti iz Kraljevine Jugoslavije, posebno iz Srbije, gde se nadrealizam naročito razvijao. To je bila poslednja značajna manifestacija pre Drugog svetskog rata, koja obeležava ako ne kraj nadrealizma kao pokreta, a ono kraj njegovog pobedničkog perioda. Posle rata Breton se konačno okreće misticizmu i okultizmu (Tajna 17), što ga sasvim odvaja od nekadašnjih saradnika, ali mu donosi i nove pristalice.
Preostali nadrealisti priređuju međunarodne izložbe 1947. i 1959. godine. Ali to su samo ostaci nekadašnjeg nadrealizma. Ako nije uspeo da promeni izgled sveta, nadrealizam je promenio izgled poezije. Iako se mnoga dela svode na prosto nizanje slika među kojima se ne može otkriti nikakva veza, iako u njima često ima mistifikacije i poze, svojim interesovanjem za podsvesno i iracionalno, svojom težnjom da prevaziđe tradicionalne okvire književnosti, nadrealizam je ukazao na mogućnosti novih puteva u traženju poetskog izraza i poetskog sadržaja i izvršio uticaj na modernu poeziju.
Umetnost i umetnici nadrealizma
1924. godine je Andre Breton izdao nadrealistički manifest u kome je definisao nadrealizam kao „čist psihički automatizam“ a ova definicija je bila shvatana vrlo slobodno. Nadrealizam se deli na dva razdoblja:
Intuitivno razdoblje koje veruje u svemogućnost misli koje su postavljene nad realnošću. U tome razdoblju do 1926. godine se oslanja na filozofski realizam i njihov program je izložio Breton 1924. godine.
Političko doba, kada su nadrealisti počeli da reaguju na politički poredak i protiv kolonijalizma i to se odrazilo u drugom manifestu nadrealista.
Mnogo popularnih umetnika nadrealizma su živeli u Francuskoj u Parizu, gde je bio umetnički centar 20 i 30 godina 20. veka. Rene Magrit, Huan Miro, Maks Ernst, Salvador Dali, Alberto Đakometi, Man Rej su među najreprezentativnijim. Pablo Pikaso je takođe bio zainteresovan za nadrealizam, ali se nije zvanično uključio u pokret.
Zahvaljujući ovoj dominaciji Francuske, ovaj pravac je smatran francuskim, ali je u suštini bio svetski umetnički pokret. Oglas nadrealizma je bio jako snažan ali je dolackom fašizma oslabljen i pravac je napušten od velikog broja poznatih umetnika. U popularnoj kulturi naročito u SAD nadrealizam dolazi preko dela Salvadora Dalija, koji je bio aktivan nadrealista od 1929. do 1936. i dao to što je sam nazvao „Paranoičko- Kritička metoda“.
Oko 1960. godine nadrealizam je počeo da se širi i u krajevima u kojim do tada nisu delovali nadrealisti (npr. u Pakistanu)
Umetnici uključeni u (prvu) Parisku nadrealističku grupu
Luj Aragon
Žan Arp
Žorž Bataj
Andre Breton
Đorđo de Kiriko
Žan Kokto
Rene Krevel
Salvador Dali
Rene Domal
Rober Desno
Pol Elijar
Maks Ernst
David Gaskojn
Alberto Đakometi
Valentin Igo
Mišel Leris
Rene Magrit
Roberto Mata
Huan Miro
Andre Mason
Pjer Navij
Meret Openhajm
Benžamin Pere
Žak Prever
Man Rej
Filip Supo
Tristan Cara
Iv Tangi
Tojen
Remedios Varo
Nensi Kinar
Andre Tirion
Rene Šar
MG71 (N)