ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Vrsta: Jezički priručnici
Jezik: Srpski

S I N T A K S A S A V R E M E N O G A S R P S K O G A J E Z I K A PROSTA REČENICA u redakciji Milke Ivić

Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga Beograd, Matica srpska Novi Sad 2005.

tvrde korice 1165 str.


Predrag Piper

Ivana Antonić

Vladislava Ružić

Sreto tanasić

Ljudmila Popović

Branko Tošović

kao NOVA



Knjiga pod naslovom Sintaksa savremenog srpskog jezika, koja je nedavno u Beogradu dobila najprestižniju srpsku lingvističku nagradu Pavle Ivić, pokrenula je polemike u Srbiji, a koje su zanimljive i Hrvatima



Iza nagrađenog dela stoji grupa autora: Predrag Piper, Ivana Antonić, Vladislav Ružić, Sreto Tanasić, Ljudmila Popović i Branko Tošović. Prestižno priznanje koje jednom godišnje dodeljuje Slavističko društvo Srbije, primio je predstavnik autora Predrag Piper, na otvaranju 44. skupa slavista Srbije, u gotovo ispunjenoj, čuvenoj `jedanaestici` na Filološkom fakultetu.
Reč je o obimnom naučnom delu na 1.165 stranica, u opštoj redakciji akademika Milke Ivić. Obrazlažući odluku Odbora za dodelu nagrade, akademik i predsednik ovog Odbora Aleksandar Mladenović naglasio je da je knjiga značajan doprinos za srbistiku i slavistiku uopšte. - «Malo koji narodi imaju ovakvo delo. Ono će biti međaš, mera vrednosti i kasnijim istraživanjima biće teško da je domaće» - ocenio je Mladenović. Tema simpozija u okviru ovogodišnjeg skupa slavista je: `Slovenske kulture kao predmet filoloških istraživanja i nastave jezika`. Prema rečima predsednika društva prof. dr Bogoljuba Stankovića, u okviru pomenute teme uključeno je nekoliko izuzetno značajnih datuma iz srpske slavistike: 110 godina polonistike na Univerzitetu u Beogradu, 100 godina od rođenja nobelovca Mihaila Šolohova i 280 godina prve ruske škole u srpskoj sredini.
Međutim, knjiga je prvo aktivirala već postojani, kako piše Nin, srpsko-srpski jezični raskol, jer je dobila neke jako negativne recenzije. Osporavatelj je i prof. dr Miloš Kovačević koji kaže: “Ova Sintaksa i njeni autori postali su kolateralna šteta podeljenosti srpskih lingvista i filologa na dva nepomirljiva tabora”. U toj se priči spominje i hrvatski jezik gde se, kako piše Nin, jezikoslovci `ne slažu ni u čemu, osim u jednom – da su nam Hrvati `uzeli` jezik`. Ono na što su se Hrvati najviše osvrnuli je izjava Petra Milosavljevića, sveučilišnog profesora iz Novog Sada koji je napisao da su Matica Srpska, SANU i Srpska književna zadruga morale napustiti svoje filološke programe kako bi se priklonile programu neformalnog centra u zagrebu. SANU je, otkrio je Milosavljević, bila zapravo `ogranak JAZU`

Ova knjiga je deo obimnog projekta Gramatike srpskoga jezika. Ona je sinhronijski postavljena, izrazito deskriptivno ali i teorijski usmerena. Dakle, ona je i opisna i naučna gramatika, sa normativističkim pretenzijama.

Ovim delom obuhvaćena je, kao nikad dosad, ne samo izvanredno opsežna lingvističko-sintaksička tema i građa, već celokupna jezička oblast koja je u našem jeziku bila sasvim neobrađena (izuzev sporadičnih i ne uvek i potpunijih analitičkih rešenja), pogotovo ne i kao celovit jezički i lingvistički opus. Nemoguće je, dakako, u ovakvoj prilici ukazati ne samo na brojne relevantne elemente opusa već ni na i na inače mnoge, veoma bitne odlike dela, jer ono predstavlja izuzetno bogatu i iscrpno ekspliciranu analitičku deskripciju tzv. proste rečenice. Uopšteno rečeno, Sintaksa obuhvata tematski ograničeni segment sintaksičke forme i konstrukcione ekvivalente proste rečenice, ali minuciozno analiziran materijal podvrgnut sasvim novim teorijskometodološkim postupkom odabira materijala, u nas mahom neuobičajenom analizom jednog sveobuhvatnog jezičkog korpusa. Čitaocu se zapravo nudi repertoar neslućenog bogatstva izražajnih mogućnosti našeg jezika i najrazličitijih svojstava rečenične aplikacije i realizacije u jezičkoj usmenoj i pisanoj komunikaciji, neviđenoj dosad u našoj lingvističko-gramatičkoj nauci.

Osnovni metodološki postupak se sastoji u paralelnoj analizi različitih jednakoznačnih jezičkih formi proste rečenice, u analizi koja svojom deskripcijom doseže do analitičke perfekcije, a primenjeni naučni i teorijski metod pruža originalne naučne i pragmatične rezultate koji prezentuju izuzetno bogatstvo aplikativnih mogućnosti i varijeteta naše jezičke prakse. Od posebnog je spoznajnog interesa metoda raščlanjavanja proste rečenice u semantičke i reakcijske kvalifikacione kategorije, osobito u sferi teorijskih modela i komunikacijske perspektive. U tom svetlu, kao osobito važan ispoljava se atraktivan istraživački postupak, izveden transformacionom metodom analize jednakoznačnih, a izražajno različitih modela prostorečeničnih konstrukcija, čime se, s jedne strane, identifikuje razuđenost određenih tipova iskaza, a s druge strane, ustanovaljavaju preskriptivni modeli u jezičkoj realizaciji. Bogat i raznolik repertoar izražajnih mogućnosti odgovarajućih varijetetajednoznačnih ili opozicionih semantičkih tipova, dala je autorima mogućnost svestrane analize savremenog srpskog jezika; stanja koja su autori Sintakse znalačkim postupkom doveli do nivoa kada se, na osnovu ustanovljenih svojstava sistema i izvedene lingvističke logike, može utvrđivati sama suština srpskog jezičkog izraza, onoga koji se, potom, može formulisati kao validni i pragmatično prihvatljiv model savremenog srpskog standarda. Ovo je utoliko značajnije što vreme, saobrazno naraslim potrebama dana, stalno unosi u jezik promene, takve koje savremena nauka istražuje i prati, ali i za koje treba da utvrdi izražajne pravilnosti, saobrazno duhu srpskog jezika i jezičke logike. Koncepcijski pak knjiga je značajna i po tome što se njome, po prvi put u srpskoj i slovenskoj sintaksičkoj nauci, sintaksičke strukture proste rečenice opisuju u smeru od forme ka sadržaju, ali i od sadržaja ka formi.

Knjiga o kojoj je reč predstavlja naučnu analizu obilja žive jezičke građe, ideja i naučnih pogleda, takvih koje zapravo predstavljaju suštinski novi doprinos razumevanju odgovarajućih gramatičkih kriterijuma, iako je (sasvim bez razloga) javnosti ponuđena kao „prilog gramatici srpskog jezika`. Sintaksa srpskog jezika pruža publici jednu dragocenu knjigu, lingvističko delo nastalo preciznom, iscrpnom i visokonaučnom analizom živog jezičkog tkiva, govornog i pisanog; u njoj se na pristupačan i razumljiv način, čak i za „obične` čitaoce i poznavaoce jezika, analitički i kritički izlaže savremena jezička situacija, što ovu knjigu čini posebno vrednom i važnom, osobito i otuda što svojim sadržajem i kvalitetima prevazilazi nagovešteni nivo „priloga` za gramatiku. Naprotiv, ovo delo, osim analize faktografskih podataka, može poslužiti kao čvrst oslonac i obrazac za dalja lingvistička istraživanja ove vrste, ali i da - kako u uvodnom delu knjige veli akademik Milka Ivić - našu širu kulturnu javnost upozna s onim što merodavni smatraju pravilnim i preporučljivijim, a stručnjacima obezbediti što primerenije sagledavanje aktuelne jezičke razuđenosti srpskog jezika, kako bi osvojena znanja potom mogla biti, na odgovarajući način, stavljena u službu nauke. S obzirom na naučni fundus i koncepciju obrade jednog gramatičkog modela, s razlogom treba očekivati da ovo delo posluži ne samo svojoj tematskoj nameni, već i da, kao relevantan obrazac, posluži kao temelj za buduća pregnuća u izradi naučne gramatike srpskog jezika, dakle, onog „alata` koji nikako nemamo, a bez kojeg se kultivisani razvoj jezika i jezičke komunikacije jedva može valjano razvijati.