ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

PREGLEDANO IZDANJE
PREVEO STARI ZAVJET, GJ. DANIČIĆ,
NOVI ZAVJET PREVEO VUK STEF. KARADŽIĆ
IZDANJE BIBLIJSKOG DRUŠTVA, 1976
VELIKI FORMAT, VEĆA SLOVA ZA ČITANJE
VEOMA DOBRO OČUVANO

Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta ili Biblija (koi. τὰ βιβλία) jeste naziv zbirke religijskih tekstova koji se smatraju svetim u judaizmu, samaritizmu, hrišćanstvu itd. U svojoj formi, Biblija se smatra Antologijom, skupom spisa različitog oblika koje vezuju verovanje da su deo božanskog otkrivenja ljudima. Ovi spisi uključuju istorijske spise, himne, molitve, poslovice, poučna pisma, parabole, eseje, poeziju i proročanstva.
Spisi koji sačinjavaju Bibliju se tradicionalno zovu „kanon“ Svetog Pisma. Kanon označava da određeni spis tradicija ili grupa vernika vidi kao istinsko zastupanje „Božije reči“ ili božije volje. Tekstovi koji govore o božijoj volji, a ne spadaju u određeni kanon, tradicionalno nazivamo apokrifnim tekstovima. Tokom istorije razvijeno je više vrsta Biblijskog kanona, neki kanoni dele određene spise dok neki u svom sadržaju imaju spise koje se ne nalaze u drugim kanonima.
Biblija, takođe, ima dubok uticaj na književnost i istoriju, naročito u Evropskoj kulturi. Prva knjiga koja je ikada odštampana bila je Biblija. Odštapana je na Gutenbergovoj mašini, zbog toga i nosi naziv Gutenbergova Biblija. Prema članku iz marta 2007. godine Time časopisa, Biblija „je oblikovala književnost, istoriju, zabavu i kulturu više nego ijedna druga knjiga ikada napisana. Njen uticaj na svetsku istoriju je bez premca i nema naznake da će njen uticaj oslabiti.“
Biblija se smatra najprevođenijom i najprodavanijom knjigom na svetu. Po podacima iz septembra 2021. godine kompletna Biblija je prevedena na 717 jezika, dok su neki delovi Biblije prevedeni na 3495 jezika. Po procenama nekih svetskih organizacija, od 1815. do 2015. godine prodato je više od 5 milijardi primeraka Biblije, što je čini daleko najprodavanijom knjigom.
Etimologija
Reč Biblija vodi poreklo od Koine grčkog: τὰ βιβλία (ta biblia) što u prevodu znači „knjige“. Jednina istoimene reči je βιβλίον (biblion) koja izvorno znači „svitak“, a kasnije je reč postala sinonim za reč „knjiga“. Biblion je deminutiv od reči βύβλος (byblos) što u prevodu znači „Egipatski papirus“, ova reč je najverovatnije dobila naziv po feničanskom gradu Biblosu odakle je egipatski papirus bio izvožen u Grčku.
Izraz ta biblia (buk. male knjige od papirusa) se izvorno koristio od strane Jevreja, sa grčkog govornog područja, kako bi opisali svete spise tj. Septuagintu. Dok prva upotreba u hrišćanskom društvu može da se prati do 226. g.n.e. Prema rečima bibliste Brusa Frederika prvi hrišćanski pisac koji je upotrebio ovaj izraz da opiše sve svete spise bio je Jovan Zlatousti u svom delu „Oprost Mateju“ koji je sastavljen između 386. i 388. g.n.e.
Još jedan izraz koji se koristi je Sveto pismo. Do 2. veka p. n. e. među Jevrejima je ustanovljen izraz „spisi“(pisma) o kojima se govorilo da su „sveti“ na Hebrejskom כִּתְבֵי הַקֹּדֶשׁ (Kitvei hakkodesh). Dok i sama Biblija u hrišćanskom Novom Zavetu koristi grčku reč Γραφή (Graphḗ), koja se prevodi kao „pismo“, kako bi ukazala na hebrejski deo biblije. Iz ovog izraza u ranom hrišćanstvu nastali su izrazi „Sveto pismo“ (η Αγία Γραφή, e Agía Graphḗ) i „Sveta Biblija“ (τὰ βιβλία τὰ ἅγια, tà biblía tà ágia). Latinska verzija ovog izraza u srednjem veku je glasila biblia sacra ili „Sveta knjiga“. Danas su u upotrebi svi izrazi, u nekim kulturama su neki izrazi učestaliji od drugih.

Postoje brojni prevodi Biblije i pojedinih biblijskih knjiga na srpski i srpskohrvatski jezik.
Istorija
Kroz celi srednji vek i kasnije, na srpskom govornom području korišćeni su prevodi Biblije na crkvenoslovenski jezik raznih redakcija. Najstariji poznati prevod srpske redakcije je Miroslavljevo jevanđelje iz 1186. godine. Nakon srednjeg veka, takođe su upotrebljavani crkvenoslovenski prevodi i u manjoj meri prevodi na slavenosrpski, sve do pojave prevoda na narodnom jeziku Novog zaveta Vuka Karadžića 1847, a zatim Starog zaveta Đure Daničića 1867.
Spisak prevoda
Poznati prevodi na srpski jezik su sledeći:

Platon Atanacković, većina knjiga Starog zaveta, u periodu od 1857. do 1867.
Daničić-Karadžić, 1868. kompletna Biblija
Lujo Bakotić, 1933. kompletna Biblija
Dimitrije Stefanović, 1934. Novi zavet
Emilijan Čarnić, 1973. Novi zavet, 1985. Psaltir
Sinod Srpske pravoslavne crkve, 1984. Novi zavet
Aleksandar Birviš, pojedine knjige Novog i Starog zaveta, u periodu od 1987. do 2006.
„Novi svet“, prevod Jehovinih svedoka, 2006. kompletna Biblija
Episkop Atanasije Jevtić, Psaltir i Knjiga Postanja
„Savremeni srpski prevod“, prevod Evangelističke crkve, 2016. kompletna Biblija
„Novi srpski prevod“, prevod Protestantskog društva, 2018. kompletna Biblija
Dragan Milin - Emilijan Čarnić, 2021. kompletna Biblija
Za pravoslavne potrebe prevod devterokanonskih knjiga su 1995. godine uradili mitropolit Amfilohije Radović i episkop Atanasije Jevtić i on se od 2011. štampa u Biblijama SPC

MG P25 (MBG)