Cena: |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem |
Grad: |
Bačka Palanka, Bačka Palanka |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Mitropolit Jovan Zizjulas: Mislim da je taj dijalog najvažniji teološki dijalog koji se trenutno vodi. Ne smatram druge dijaloge nevažnima. No, mislim da je ovaj dijalog posebno važan za Pravoslavne jer Rimokatolička i Pravoslavna crkva dele zajedničku tradiciju, ceo prvi milenijum, sedam Vaseljenskih Sabora, iste Svete Oce, poštovanje Presvete Bogorodice i Svetitelja. Zato je zaista veoma važno da su ove dve crkve ušle u dijaloški proces, kao pokušaj da obnove svoje puno jedinstvo, prekinuto u 11. veku.
Ovaj dijalog započet je u duhu nastalom posle Drugog vatikanskog sabora, otvaranjem Rimokatoličke crkve za ekumenizam. Isto tako je započet i u duhu dobrih odnosa, posebno Carigradske crkve pod Patrijarhom Atinagorom i Rimske crkve pod Papom Pavlom šestim. Ja sam od samog početka učestvovao u ovom dijalogu i čak imao udela i u njegovoj pripremi. Tema ovog dijaloga, eklisiologija, veoma je važna tema. Postoje druge razlike, razlike u doktrini, ali mislim da imamo dosta zajedničkog u oblasti eklisiologije. Na tom temelju možemo graditi. Ima naravno i razlika i u toj oblasti: posebno u vezi sa pitanjem primata i biskupa rimskog. No, dijalog je započet od onoga što nas ujedinjuje u eklisiologiji, pa smo postepeno krenuli prema problemima koje treba da rešimo. Kao bazu koristimo evharistijsku teologiju, nešto što su posebno Pravoslavni predložili, ali što su i Rimokatolici prihvatili u velikoj meri, posebno posle Drugog vatikanskog sabora.
Svi dokumenti koje smo smo do sada sastavili: u Minhenu, Bariju, pa čak i kasnije u Raveni, su zajednički dokumenti koji pokazuju da su nam osnovna načela eklisiologije zajednička. Kad dođemo do razlika, koje su, kako sam rekao, veoma ozbiljne, moramo da se zapitamo kako možemo da opravdamo razlike među nama kad delimo zajednički temelj. To je situacija u kojoj smo sada.
Ušli smo u diskusiju o primatu, počinjući sa prvim milenijumom. Namera nam je da ispitamo kako je primat rimske Crkve bio univerzalno priznat, te na koji način i pod kojim uslovima je bio priznat u prvom milenijumu. Osnovni uslov je, naravno, da se primat uvek ispoljavao u kontekstu sabornosti. Mislim da se do te tačke slažemo. Kada završimo sa prvim milenijumom, okrenućemo se drugom milenijumu, koji je najteži od svih, jer se u toku njega papstvo razvijalo bez ikakvog zajedništva sa Istokom i to zapravo u duhu polemike sa Istokom. Videćemo kako ćemo se složiti u vezi sa drugim milenijumom i šta može na tome da se uradi. Kada završimo sa drugim milenijumom, što će biti istorijsko istraživanje, bavićemo se bogoslovskim načelima koji se tiču primata: zašto je Crkvi potreban primat i pod kojim uslovima se on može prihvatiti. Dakle imamo još mnogo posla. Nismo ni blizu završnog dogovora ali mislim da se krećemo u dobrom pravcu. Kao što uvek kažem, Duh Božiji konačno odlučuje. Mi nudimo naše skromne napore, ali Bog će voditi celu stvar.
Verujem da možemo napredovati ako nastavimo u duhu obostranog poštovanja i ljubavi među crkvama, ako ne započinjemo polemisanja kao u prošlosti i ako pažljivo slušamo jedni druge. U prošlosti smo dobili lekciju da je moguće napredovati ako jedne druge slušamo pažljivo.