Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
„Трагедија и Литургија“ нам указује на античку трагедију као оду у славу жртве која је утемељила заједницу. Оно што је невино, полаже се у темељ заједнице.
Видовић доказује да античка трагедија није била позориште у данашњем смислу, него баш ода у славу спасоносне жртве (Дионис, бог вина, раскомадан је и оживео; у његову част, током дионисијских мистерија, жртвован је јарац, трагос, од чега трагедија и настаје). Есхил и Софокле били су свештеници-жртвоприносиоци, па тек онда писци.
Град Атина је тако три дана славио Прометеја, који је отео ватру од богова и дао је људима, због чега је кажњен прикивањем за Кавказ, да би га захвални Херакле касније ослободио. Током та три дана атинског славља, извођена је Есхилова трилогија: ,,Прометеј Ватроноша“, „Оковани Прометеј“, „Ослобођени Прометеј“. Глумац није имао позоришну улогу Прометеја, него се с њим поистовећивао, као што свештеник и епископ у Литургији прасликују Христа.
Античка трагедија, са својим стремљењем ка катарзи, била је припрема за хришћанску Литургију...
стр. 160.