ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje: Osnovi antropogeografije / Jovan Cvijić



Beograd 1966. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 583 strane + mape.

Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana.


Kultna knjiga Jovana Cvijića, prvoklasna antropogeografska studija, koja, po rečima prof. Batakovića, društvenu, odnosno ljudsku geografiju neosetno uvodi u političku geografiju, i u kojoj Cvijić obrađuje sve značajnije vidove međuodnosa geografske sredine sa duhovnom i materijalnom kulturom na Balkanu.




`Cvijićevo delo Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje, koje se ovde pojavljuje u trećem izdanju na srpskohrvatskom jeziku (posle svog originalnog izdanja na francuskom 1918. god.) i danas je vrlo značajno delo kako u pogledu celokupnog piščevog stvaralaštva tako i u pogledu značaja za našu, pa i svetsku nauku uopšte. Taj značaj se, najkraće rečeno, sastoji u njegovoj sintetičnosti. To je svojevrsna sinteza celokupnog Cvijićevog rada iz ove oblasti, ali i sinteza znanja do kojih je nauka uopšte došla proučavajući ovaj značajan deo sveta. Iako je od njegovog objavljivanja prošlo skoro šezdeset pet godina, ono je još neprevaziđeno u mnogo čemu — posle njega više se nije pojavilo takvo sintetičko delo o Balkanu. Nauka je, naravno, otišla dalje i mnogo je dodato i znanjima o pojavama koje je sam Cvijić proučavao i još više o novim pojavama, koje nije mogao ni naslutiti. Postoje, dakle, mnogo podrobnija nova znanja. Ali ih niko još nije sintetizovao onako kao Cvijić. Ona ostaju rasuta i iz njih je teško sklopiti onako skladnu i smisaonu sliku kakvu je dao Cvijić.
Pisati sintezu znanja o jednoj ovako značajnoj i širokoj oblasti nesu mnjivo je vrlo težak posao, mnogo teži nego proučavati pojedine izdvojene pojave koje čine sintezu. Za sintezu je potrebno mnogo posebnog dara, kojim raspolaže malo ljudi. Potrebno je, najpre, sve važnije pojave obuhvatiti; zatim ih povezati u celinu utvrđivanjem mnogostrukih veza među njima i odrediti važnost svake ponaosob određujući one koje su odlučujuće za kre tanje celine. Pri tom, naravno, treba vladati mnogim naučnim oblastima, često vrlo raznovrsnim, jer je potrebno povezivati prirodu, društvo i čoveka, što znači vladati odgovarajućim prirodnim, društvenim i psihološko-kulturnim naukama. Sve te sposobnosti i sva ta znanja teško se mogu naći u jednom jedinom čoveku. A tom čoveku je još potrebna i jaka uobrazilja, bliska umetničkom daru, i moć uživljavanja, i, naravno, ljubav prema predmetu svoje sinteze, i, uprkos svoj ljubavi, objektivnost, pa i kritičnost.`
Iz predgovora
Radomir Lukić