Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Đorđe Đorđević Džoni: BLIZANCI, bakropis, 1983.

Ispod otiska:

Blizanci
suva igla 11/12
Đorđe Đorđević - Džoni
1983.

Uramljeno, pod staklom.

Dimenzije rama: 22 x 17 cm
Dimenzije otiska: 8 x 9 cm

Težina: 330 g

Ram je zagreban na par mesta, prebojeno je.

Đorđe Đorđević, rođen je 1949. u Beogradu. Diplomirao je na Accademia di Belle Arti Brera u Milanu 1972. godine u klasi prof. Usellini-a i prof. Rossi-a.
Njegovo obrazovanje i profesionalno iskustvo dopunjuju česta putovanja u Evropu i kontakti sa nekim umetnicima-kolegama (Hans Hartung, Emilio Vedova i mnogi drugi)
Član je ULUS-a od 1981. godine, od kada ima status slobodnog umetnika.
Izlagao je u značajnim galerijama u Srbiji i Beogradu, kao i u inostranstvu. Njegove slike su u vlasništvu privatnih kolekcionara u Srbiji, Hrvatskoj, Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Japanu, kao i Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju primenjenih umetnost, Hotelu Hyatt Regency.
Poslednjih deset godina živi u Beogradu, više fokusiran na eksperimente i istraživanja u okviru svoje umetničke poetike, manje na izložbe. Uprkos tome, otvoren je za saradnju i projekte sa galeristima, umetnicima, dizajnerima, i arhitektama koji se tiču realizacije izložbi, enterijera i postavki na otvorenom prostoru.

“Đorđević evidentno da već niz godina, gotovo od samih njegovih slikarskih početaka eksperimentiše sa izgledom slike - a to znači i sa njegovim pikturalnim sadržajem i sa njenim predmetiim oblikom. Ali u toj specifičnoj, blagoj i nedestruktivnoj problematizaciji slikarskog postupka on nikada pnije prekoračio granicu koja deli njenu samu fizičku pojavnost od znatno promenjenog izgleda koji je nastao nakon samoubistva slikarstva u epohi enformela. Dakle, pošto nije bilo uništavanja predstave slike u ovom slučaju, odigralo se razlaganje pikturaliog prizora pre svega zbog primetne dvostukosti njenih slikarskih slojeva. Otuda prvi utisak koji se dobija kada se ove slike posmatraju pre svega zbog primene vizuelnih efekata. Jedan je nastaoiz mentaliih, intelektualnih resursa umetnika. Pojediostavljeno govoreći tu se radi o slikarskom geometrizmu. Drugi je proizašao iz emocionalnih, ekspresivnih slojeva stvaralačkog karaktera slikara.
Ovo odstupanje od klasičnog pravila omogućeno je u Đorđevićevom slučaju jednom njegovom sasvim svesnom slikarskom akcijom koja je bazirana na primećenoj likovnoj kulturi tokom perioda studiranja i boravka u Italiji. Ona mu omogućava da bez obzira na rizičan postupak ukrštanja međusobno isključujućih principa geometrmzma i gestualnosti u istom slikovnom polju ipak pikturalni prizor održi u konzistentnom stanju u opravdanom kompozicionom poretku, u veštim balansima koji su ova naslikana uzburkana polja uravnotežila i dovela u potrebno vizuelno i logičko dejstvo.

Jovan Despotović

(119/8-kp/1237)