ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxx

Istina, lepota i granice znanja: put od nauke do religije
Aleksandar Zečević
361 strana
odlično očuvana, pečat poklona

Odnos između nauke i religije ne može se svesti na prosto izbegavanje kontradikcija. Usklađivanje verskih učenja s postojećim naučnim teorijama očigledno je važan preduslov za dijalog, ali mi se čini da teolozi treba da preuzmu mnogo aktivniju ulogu u ovom procesu. Da bi premostili duboki jaz koji trenutno razdvaja ove dve discipline, oni moraju da se potrude da saznaju što je moguće više o novim naučnim otkrićima, i da bar donekle razumeju jezik kojim se služe matematika, fizika i biologija. Ako to ne urade, šanse da se promeni postojeći status kvo biće znatno umanjene. Da bismo bolje shvatili kakvu korist teologija može imati od ovakvog pristupa, zamislimo na trenutak da je ljudsko znanje nalik balonu koji je potopljen u „more“ nepoznatih istina.

U ovoj metafori svako novo otkriće predstavlja širenje balona, koje automatski povećava njegovu kontaktnu površinu s „beskonačnom misterijom“ koja ga okružuje. Ako ovoj „beskonačnoj misteriji“ damo njeno uobičajeno teološko značenje, sledi da sticanje bilo kakvih novih znanja mora da ima pozitivnu konotaciju (pošto nas na izvestan način približava Bogu). Nije, naravno, neophodno naglašavati da će prava suština ove duboke „misterije“ ostati zauvek van našeg domašaja. To ne znači, međutim, da je ne treba proučavati i da nema smisla verovati da nam svaki novi pomak u ljudskom znanju pruža nešto bolju sliku o njenoj prirodi. U tom pogledu nauka može veoma da koristi teolozima, ali samo ukoliko prethodno steknu uvid u neka od njenih najznačajnijih dostignuća.

Dr Aleksandar Zečević je redovni profesor elektrotehnike i prodekan za postdiplomske studije na Univerzitetu Santa Klara u Kaliforniji. Njegovi istraživački interesi su teorija grafova, elektroenergetski sistemi, logičke mreže i upravljenje kompleksnim dinamičkih sistema. Objavio je više od 40 radova u vodećim časopisima iz ovih oblasti.

Od 2005. na svom univerzitetu u silicijumskoj dolini dr Zečević uvodi jedinstvene kurseve: teoriju haosa, metamatika i granice znanja, naučne tačke gledišta o religiji.

Autor je i nekoliko knjiga na engleskom jeziku o odnosu nauke i religje, a od 2016 jedna od njih objavljena je u izdanju Službenog glasnika na srpskom jeziku i o njoj je sada reč.

Knjiga „Istina, lepota i granica znanja – put od nauke do religije“ jeste jedna multidisciplinarna riznica znanja koja može koristiti svima kojima se polja interesovanja (bilo profesionalna bilo privatna) prepliću između egzaktnog (merljivog) ili tehničkog i estetskog ili kreativnog doživljaja.

Ukratko, autor zastupa tezu o neisključivanju religije u odnosu na nauku. Možda čak i prećutno najavljuje (ili bolje reći je priželjkuje) veliku sintezu dvaju modusa spoznaje. Klasično redukovanog racionalnog kroz nauku i direktnog kroz religijska iskustva. Ova sinteza će verovatno biti sve češći diskurs nadolazećih radova i u akademskim krugovima (pristonski eksperiment sa generatorom slučajnih brojeva) i slično.

U tom smislu ova knjiga ukazuje na mnoštvo veza kojih bar ja nisam bio svestan.

Čak i zanimljivije od toga. Spomenuću neke od njih.

– Zanimljiva je veza matematike i estetike. Prvi put čitam o „estetskom“ faktoru u okviru neke ne umetničke knjige.
– U knjizi se nalazi, rekao bih, dosta krucijalnih misli (citata) velikana naše civilizacije: najvećih naučnika, filozofa i teologa pažljivo uklopljenih u tok priče.
– Knjiga je aktuelna i odlično opisuje i uvodi u fantastični svet nauke buduće akademce koji ne studiraju fiziku, ali žele da čuju na jedan napredno istraživački način čime se teorijski fizičari bave: osnove kvantne mehanike i obrise kvantne informatike, teoriju fraktala, samoorganizaciju, teoriju relativiteta i teoriju struna u jednom Hokingovskom smislu reči.
– Prikazan je jedan ozbiljni osvrt na logičko (filozofski?) aparat kojim se naučnici služe: princip konzistencije, teorije odlučivanja, granice ljudskog saznanja…

Knjiga sadrži puno lucidnih paralela između različitih disciplina koje su uz to prožete duhovnošću na jedan izrazito originalan način. Dakle, naučno popularno, ali razumljivo za intelektualno elitu. Ne baš za široke mase.

Otvorene teme u nauci i teologiji
Posebna vrednost knjige su često puta spominjane i dalje otvorene teme u nauci sa pretpostavkama kretanja iz ugla relevantnih autoriteta. Ovo nije samo sistematizacija jedne ogromne količne znanja već i odlična iskustvena praksa profesora Zečevića da utiče na studente i tehnički svet kako da budu ozbiljno svesni otvorenih tema, jer progres naučne misli leži upravo u zatvaranju ovih tema.

Može se dosta pročitati o istoriji, evoluciji i otvorenim pitanjima u teologiji iz ugla višemilenijumskih tradicija i učenja prepoznatljivih verskih vođa.

Ali da ne nabrajam teze.

Završio bih ovu toplu preporuku sa 2-3 citata iz knjige i video gostovanjem dr Aleksandra Zečevića u emisiji Agape:

Matematičar, kao i slikar i pesnik, jeste neko ko stvara nove forme. Matematičke forme, kao i umetničke, moraju biti pre svega lepe; Apstraktne ideje moraju se složiti na harmoničan način, slično kao i reči ili boje. Lepota je prvi i najvažniji test svakog naučnog rezultata: u svetu matematike jednostavno nema mesta za ružnoću (G.H. Hardli).