ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Mestimično uredno podvlačeno grafitnom olovkom, može se izbrisati.

Autor - osoba Bachelard, Gaston, 1884-1962 = Bašlar, Gaston, 1884-1962
Naslov Poetika prostora / Gaston Bašlar ; prevela Frida Filipović ; predgovor Sreten Marić
Jedinstveni naslov ǂLa ǂpoétique de l`espace. srpski jezik
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 1969
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1969 (Beograd : Prosveta)
Fizički opis XIX, 296 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Filipović, Frida, 1913-2002 (prevodilac)
Filipović, Frida, 1913-2002 (prevodilac)
Marić, Sreten, 1903-1992 (autor dodatnog teksta)
Marić, Sreten, 1903-1992 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂEseji i studije
(Tvrdi povez sa omotom.)
Napomene Prevod dela: ǂLa ǂpoétique de l`espace / Gaston Bachelard
Str. V-[XXIX]: Među javom i med snom : poetika Gastona Bašlara / Sreten Marić.
Predmetne odrednice Francuska književnost -- Esejistika
Fenomenologija

Gaston Bašlar (1884–1962) je bio francuski filozof. Njegovi najvažniji radovi su iz oblasti poetike i filozofije nauke. Bio je na najvažnijim mestima u francuskoj Akademiji i uticao na brojne francuske filozofe između ostalih i na Mišel Fukoa, Luj Altisera i Žaka Deridu.

Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo nepromenljive, od neolitika naovamo, a možda i od paleolitika, i imperativa nove racionalnosti i naučne efikasnosti izgradi mudrost, uslov razumne sreće... Bio je fascinantan profesor; dok ga nisam čuo nisam ni zamišljao da su mogući takav šarm i spontanost predavačke inspiracije, naročito u ovo doba televizijske i druge automatizacije opštenja. Sa svojim polucilinderom, sa bradom à la Marx, sa sklonostima i navikama provincijskog osobenjaka, kakvih je nekad bilo sijaset u dokonoj slobodi ulica kojima su ljudi hodali pešice, Bašlar nije izgledao niti je bio imalo „moderan“... Dok literatura veći gotovo dva veka slika jad naše osamljenosti, Bašlar peva blagodati samoće, predlaže nam da pomoću čitanja, pomoću „poetikoanalize“, „rekonstruišemo u sebi biće oslobodilačkih samoća“. Naravno, i ovde ista reč pokriva različite stvari. Bašlarova samoća je punoća, mašta naše biće, a lektira je njeno društvo. „Gore, na nebu, raj je jedna velika biblioteka“, veli Bašlar... Bašlar je, u Francuskoj, konsekventnije no iko, izložio strukture savremenog naučnog duha i prakse, karakterisane sve strožom apstrakcijom i matematizacijom. Pokazao je da je taj duh negacija svega spontanog, svega neposrednog, „prirodnog“. Kasnije je uvideo da naučna kosmologija ne može ugušiti spontanu kosmologiju, da prvobitni čovek živi u nama sa nesmanjenom vitalnošću, da mu je izraz poezija, da su funkcija nauke i funkcija poezije nesvodljive, i obe neophodne. Mi živimo istovremeno u dva jedan drugom potpuno strana sveta. Bašlar je uspeo da od te rascepanosti napravi dve harmonije koje se uzajamno dopunjuju. Drugi je doživljuju kao tragediju našeg doba... Život je mnogo lepši posle čitanja jedne Bašlarove knjige, čitalac svesniji vlastitog bogatstva, pouzdaniji u se. Ako i ne menja svet, ostavljajući to inteligenciji i nauci, mašta krepi čoveka, „sanjarenju pripadaju vrednosti koje daju pečat čoveku u njegovim dubinama“ – Sreten Marić

MG P14