Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-82299-45-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Derrida, Jacques, 1930-2004 = Derida, Žak, 1930-2004
Naslov Politike prijateljstva / Žak Derida ; preveo Ivan Milenković
Jedinstveni naslov Politiques de l`amitié. srp
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski krug, 2001 (Beograd : Čigoja štampa)
Fizički opis 560 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Milenković, Ivan
Zbirka ǂBiblioteka ǂCirculus
(broš.)
Napomene Prevod dela: Politiques de l`amitié / Jacques Derrida
Tiraž 1.000
Reč prevodioca: str. 7
Napomene i bibliografske reference uz svako poglavlje.
Predmetne odrednice Filozofija politike
Prijateljstvo -- Filozofski aspekt

Veliki znalac filozofije, religije i mita Derida će u knjizi „Politike prijateljstva` pokazati istinski duhovni elan vital u lucidnoj igri reči, pojmova i filozofskih ideja.
Prijateljstvo je stara tema filozofije morala o kojoj raspravljaju antički mudraci, Kant, Niče ili Montenj. U tom kontekstu, Derida će precizno definisati svoj nauk: „Jer moja radna hipoteza, moja teza ako vise volite, bila je da se ta figura i to pravilo od samog početka upravo dominirali u zapadnoj teoriji i filozofiji.“

Žak Derida (Jacques Derrida), 15. 7. 1930 – 8. 10. 2004, francuski filozof. Kao mali, veoma je voleo i igrao fudbal i želeo da postane profesionalni fudbaler. Najpoznatiji je po sistemu dekonstrukcije - filozofske doktrine koja predstavlja sistem analize i kritike koja vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta. Javlja se u mnogim disciplinama a prvenstveno u lingvistici, književnosti, umetnosti. Dekonstrukcija se prvi put pojavljuje u književnosti a sistem je razvio Derida u svojim dekonstrukcijskim analizama zapadnih filozofa. U svojim analizama pokazuje kako se književno delo ne može posmatrati samo kao delo jednog pisca nego kao rezultat konflikata unutar jedne kulturne sredine ili mišljenja. Dekonstrucijska dela u svom obliku prikazuju više mišljenja i značenja u jednom trenutku koja su često u uzajamnom konfliktu i suprotnosti. Dekonstrukcijom se mogu otkriti i videti koja mišljenja i suprotnosti su bili zapostavljeni u delu koje je nastalo tradicionalnom metodom stvaranja.
Osnovna osobina ovog sistema analize jeste da upoređuje binarne suprotnosti (npr. muškost i ženskost) te da umesto opisivanja njihove stroge kategorizacije prikaže koliko su takve suprotnosti suštinski izmešane i koliko je nemoguće da se u potpunosti razdvoje. Cilj je da se prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i strogim značenjima.
Njegovo obimno delo imalo je značajan uticaj na književnu teoriju i filozofiju. Bio je profesor na Sorboni, na École Normale Supérieure. Držao je predavanja i na Univerzitetu Džon Hopkins, Jejlu, Njujorškom univerzitetu itd. Dobio je počasne doktorate na Kembridžu, Kolambija univerzitetu, Univerzitetu u Eseksu, Luvenu itd. Radio je i na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu. Bio je jedan od osnivača Collège international de philosophie (CIPH), institucije zamišljene tako da bude mesto za filozofska istraživanja koja se ne bi mogla raditi na drugim mestima. Bio je prvi predsednik tog Instituta. Kao profesor je radio i na Kalifornijskom univerzitetu.
Žestoka osporavanja njegovog rada dolazila su uglavnom iz analitičke filozofije. Takođe, neki drugi kritičari tvrde da je dekonstrukcija nihilistička i da je Deridino pisanje pokušaj rušenja etičkih i intelektualnih normi, a dekonstruktivistički pristup negacija mogućnosti znanja i smisla, mešavina ekstremnog skepticizma i nihilizma.
Bio je politički angažovan.

MG158 (L)