ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ddd
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nove seobe naroda, novi kosmopolitizam - Mišel Ažije
manji format
Nova knjiga

Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd

Godina - 2019

269 strana

17 cm

Edicija - Biblioteka 20. vek

SADRŽAJ:
Predgovor srpskom izdanju
Uvod MIGRANT, GRANICA I SVET

Blokirani na granici
Ravnodušnost i solidarnosti
Granice i zidovi
Granice i ljudi granice: obični kosmopolitizam

Prvi deo - RASREDIŠTENJE SVETA
I OSNOVNI OBLICI GRANICE
Granica u središtu rasprave
Vremenske, društvene i prostorne dimenzije pograničnog obreda
Zajednica i lokalitet: granica kao društvena činjenica
Sakralni prostor u Salvadoru de Baiji
Simbolička konstrukcija granice
Antropologija granice/antropologija u granici
Utemeljiti, imenovati, omeđiti
Bordelands, nesigurna mesta: Tokvil u Saginovu
Intervalno vreme: karnevali i usporavanje
Sve ono što se odvija na granici
Granice i identitet
Pogranične situacije i liminarnost

II SVET KAO PROBLEM
Rat na granicama
Da li je problem u svetu? Kosmopolitska realnost i realpolitika
Ekonomska globalizacija i slabljenje nacionalnih država
Pejzaži, putevi i mreže: oblik sveta
Oblici nasilja na granici: spoljašnja strana nacije
`Granična policija`: ili šta preostaje od nacionalnih država
Fikcija `nacionalne autohtonosti` i njena naturalizacija
Proterivanja iscrtavaju područje nacionalnog identiteta
Humanitarni prostori kao delimična delokalizacija suverenosti
Zidovi rata
Kolonijalni rat, rat protiv migranata
Pitanja o `želji za zidovima`

III LJUDI-GRANICE I POGRANIČJA ISTRAŽIVANJA O OBIČNOM KOSMOPOLITIZMU
Čovek-granica: figure i mesta relativne stranosti
Lutanje kao pustolovina i privremeni logor na granici
Postati parija i živeti u logoru
Četiri meteka i skvot kao granica
Stranac u svom lavirintu, ili učeni-treći
Biti u svetu na granici: novi kosmopolitizam
Običan kosmopolitizam

Drugi deo - RASREDIŠTENI SUBJEKT
IV PITANJA METODE: PONOVNO PROMIŠLJANJE RASREDIŠTENJA DANAS
Kritičan trenutak: zaokret antropologije ka savremenosti
Kraj `Velike podele`
Od etnije do etničkih identiteta
Esencijalizmi i identitetske ontologije
Ponovo promišljati rasredištenje
Izvan okvira kulturnog rasredištenja
Konstruisanje epistemološkog rasredištenja
Političko rasredištenje Pitanje subjekta-drugog
Savremena i situaciona antropologija
WYSIWYG: ono što vidite je ono što jeste
Doprinos situacione antropologije

V CIVILIZACIJA, KULTURA, RASA: TRIISTRAŽIVANJA U IDENTITETU
Civilizacija kao hipergranica: ogledala Afrike
Pedesete godine: `Jedna civilizacija optužuje drugu!`
Osamdesete i devedesete godine XX veka: dekonstrukcije, reinvencije
Globalno i rasejano afričko prisustvo
Seoba duhova: pokretljivost ljudi i identitetske kulture
Đavo, sveštenik i crnačka kultura (pacifička obala Kolumbije)
Tunda, gradsko čudovište (Čarko Azul, Kali)
Granice i temporalnosti identitetskih kultura
Rasa i rasizam: kako čovek može biti crnac?
Republika i rasizam u Francuskoj
Brazil: od `rasne demokratije` do `multikulturne nacije`
Građanstvo bez identiteta
Izaći iz identitetske zamke

VI LOGIKE I POLITIKE SUBJEKTA
Antropologija subjekta
Od ličnosti do pojedinca: etnologija i sociologija
Od subjektivacije do subjekata: antropologija i filozofija
Subjekt u situaciji: etnografski stav
Rasredišteni subjekt: tri situacione analize
Obredni subjekt, ili subjekt kao udvajanje sopstva i sveta
Estetski subjekt, ili staranje o sebi i subjekt kao autor
Politički subjekt, ili subjekt kao zahtev za građanstvom
Trenuci i politike subjekta-drugog

Zaključak PRILOG ANTROPOLOGIJI KOSMOPOLITIZMA
Indeks imena


`Ova knjiga je temeljno prerađena i izmenjena verzija eseja na francuskom jeziku koji je 2013. godine objavila izdavačka kuća La Découverte. Rasprave koje je podstakla ta prva verzija knjige navele su me da bliže objasnim o kojem to kosmopolitizmu govorim u vezi sa kretanjem migranata, o životu na granicama, o odnosima između ljudi koji se tu uspostavljaju. A govorim o običnom ili „banalnom“ kosmopolitizmu, u značenju dosta bliskom „banalnom nacionalizmu“ o kome u knjizi Banalni nacionalizam piše Majkl Bilig, polazeći od svakodnevnih praksa i malih znakova koji pokazuju da je i tu u igri pripadnost pojedinaca nekoj naciji. Obični kosmopolitizam je, pak, sačinjen od svakodnevnih aranžmana žena i muškaraca koji su neprestano u „lavirintu stranaca“ (izraz Alfreda Šica) i još uvek nisu uspeli da iz njega izađu, koji se nalaze u pograničnoj situaciji, teško se suočavaju sa drugim jezicima, načinima rada, mišljenjem i upravljanjem, prilagođavaju se i preobražavaju kroz taj prinudni napor. To me je navelo da dodatno opišem i interpretiram (naročito u trećem poglavlju) pogranične situacije i pograničja (borderlands). Na taj ćemo način možda bolje razumeti paradoks zida (obrađen u drugom poglavlju), zida koji je u isti mah i imitacija i negacija granice. Kao izraz javne politike odbacivanja i zaustavljanja kretanja, zid, i to bez ičije namere, pogoduje dužem boravku i resocijalizaciji u pograničjima, a time i u jednom još više decentralizovanom svetu.

Sasvim je moguće da ljudi koji se danas raseljavaju – naročito u Evropi, i u vezi sa takozvanom „migracionom krizom“ koja će pre biti kriza nacionalnih država uzrokovana transnacionalnim kretanjima – upravo doživljavaju jedno iskustvo koje je mnogo univerzalnije nego što se čini, iskustvo izvan okvira današnjih društvenih kategorija, klasa i nacionalnosti. Iako se nalaze „na margini“, ovi ljudi nam omogućuju da anticipiramo naš budući život u svetu. Kad se to ima u vidu, kosmopolitizam nije monopol neke mondijalističke elite. Baš naprotiv, on je iskustvo surovosti sveta za sve žene i muškarce koje će sklonost, nužda ili prinuda, želja ili navika naterati da žive na nekoliko mesta gotovo istovremeno pa će, sve više, živeti u pokretu, to jest između dva mesta.

Sa druge strane, iskoristio sam ovo novo izdanje da ponudim objašnjenja, faktičke (uzevši u obzir evropsku krizu iz 2015) ili bibliografske (delimično ažurirane) podatke i argumente koji, kako mi se čini, nedostaju u izvornoj verziji.

Toplo zahvaljujem Remiju Tuluzu i Fransoa Gezu iz izdavačke kuće La Découverte, kao i Džonu Tompsonu iz Polity pressa, na njihovim uredničkim savetima, te Marku Abelesu, Rigasu Arvanitisu, Etjenu Balibaru, Mamadu Diufu, Mišelu Nepelu i Etjenu Tasenu za komentare i sugestije u vezi sa prethodnim verzijama ovog teksta. Zahvaljujem i Patrisiji Birman (Univerzitet države Rio de Žaneiro), Hozeu Seržiju Leite Lopesu (Federalni univerzitet Rio de Žaneira) i Brunu Kavalkantiju (Federalni univerzitet Alagoasa) na dočeku koji su mi priredili u Riju i Maseju između septembra i decembra 2014. godine, gde sam napisao glavninu ove verzije Novih seoba naroda, novog kosmopolitizma. Najzad, toplu i prijateljsku misao upućujem Etjenu Tasenu, nesrećno preminulom početkom januara 2018, čoveku koji je poslednjih godina sa mnom delio zabrinutost za sudbinu migranata u Evropi, kao i intelektualni angažman u cilju promišljanja kosmopolitizma u njegovoj savremenoj verziji.`