Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Zvezdara, Beograd-Zvezdara |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Frederik Koplston - Istorija filozofije: Srednjovekovna filozofija
BIGZ, Beograd, 1989
599 str.
tvrdi povez
stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu.
Originalni naziv A HISTORY OF PHILOSOPHY Volume II MEDIAEVAL PHILOSOPHY, AUGUSTIN TO SCOTUS - Frederick Copleston
VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA
Prevod: Jovan Babić
Coplestone, Frederick
U ovom drugom tomu moje Istorije filozofije prvobitno sam nameravao da prikažem razvoj filozofije kroz čitav period srednjeg veka, podrazumevajući pod srednjovekovnom filozofijom filozofsko mišljenje i sisteme izgrađene od karolinške renesanse krajem VIII veka (Jovan Skot Eriugena (Johannes Scotus Eringena), prvi istaknuti srednjovekovni filozof, rođen je oko 810) pa do kraja XIV veka. Međutim, razmišljajući, došao sam do zaključka da je potrebno posvetiti dva toma srednjovekovnoj filozofiji. Kako se moj prvi tom završava prikazom novoplatonizma i ne razmatra filozofske ideje koje mogu da se nađu u ranih hiišćanskih pisaca, smatrao sam poželjnim da u ovom tomu kažem nešto o tim idejama. Doduše, tačno je da ljudi poput sv. Grigorija Niskog (Gregorios Nvsaios) i sv. Avgustina (Augustinus) pripadaju periodu Rimskog Carstva, da je njihova filozofija bila povezana sa platonizmom shvaćenim u najširem smislu, i da se otuda ne mogu smatrati srednjovekovnim misliocima; ali, ipak ostaje činjenica da su oni bili hrišćanski mislioci i da su izvršili veliki uticaj na srednji vek. Teško bi bilo shvatiti sv. Anselma (Anselm) ili sv. Bonaventuru (Bonaventura) bez poznavanja sv. Avgustina, kao što bi teško mogla da se shvati misao Jovana Skota Eriugene a da se ne zna ponešto o misli sv. Grigorija Niskog ili Pseudo Dionisija (Psefidos Dionvsios). Prema tome, jedva da je potrebno opravdavati to što istoriju srednjovekovne filozofije počinjemo razmatranjem mislilaca koji pripadaju, bar kada je reč o hronologiji, periodu Rimskog Carstva.
AVGUSTIN - SKOT