Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-519-0614-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KNJIGA JE KAO NOVA -NEKORISCENA, STANJE KNJIGE(5+)-RASPRODATO IZDANJE! ISBN:978-86-519-0614-8 Godina izdanja:Oktobar-2010. Povez:Broširani povez-Mek povez Pismo:Latinica Broj strana:608 strana
Naslov:Život duha
Hana Arent(autor)
Prevod:Aleksandra Bajazetov-Vučen, Adriana Zaharijević(prevod) Pogovor: Daša Duhaček
Izdavač:`SLužbeni Glasnik`, Alexandria press
Naslov originala: The Life of the Mind / Hannah Arendt Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filozofija uma , Mišljenje , Volja
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija
SADRŽAJ:
Napomena priredivačice

MIŠLJENJE
Uvod
I. Pojava
1. Fenomenalna priroda sveta
2. (Istinsko) biće i (puka) pojava: teorija o dva sveta
3. Preokretanje metafizičke hijerarhije: vrednost površine
4. Telo i duša; duša i duh
5. Pojava i privid.
6. Misleće ja i sopstvo: Kant
7. Stvarnost i misleće ja: kartezijanska sumnja i sensus communis
8. Nauka i zdrav razum; Kantovo podvajanje razuma i uma; istina i smisao

II. Delatnosti duha u svetu pojava
9. Nevidljivost i povlačenje
10. Unutarnji rat mišljenja i zdravog razuma
11. Mišljenje i delanje: posmatrač
12. Jezik i metafora
13. Metafora i neizrecivo

III. Šta nas navodi da mislimo?
14. Pretfilozofske pretpostavke grčke filozofije
15. Platonov odgovor i njegovi odjeci
16. Rimski odgovor
17. Sokratov odgovor
18. Dvoje-u-jednom

IV. Gde smo kad mislimo?
19. „Tantôt je pense et tantôt je suis` (Valeri): nigde
20. Jaz izmedu prošlosti i budućnosti: nunc stans
21. Postskiptum

HTENJE
Uvod
I. Filozofi i volja
1. Vreme i delatnosti duha
2. Volja i moderno doba
3. Glavni prigovori volji u filozofiji posle srednjeg veka
4. Problem novog
5. Sudar mišljenja i htenja: tonalitet delatnosti duha
6. Hegelovo rešenje: filozofija istorije

II. Quaestio mihi factus sum. Otkrivanje unutrašnjeg čoveka
7. Moć izbora: proairesis, preteča volje
8. Apostol Pavle i nemoć volje
9. Epiktet i svemoć volje
10. Avgustin, prvi filozof volje

III. Volja i razum
11. Toma Akvinski i primat razuma
12. Duns Skot i primat volje

IV. Zaključak
13. Nemački idealizam i „duga pojmova`
14. Ničeovo odbacivanje volje
15. Hajdegerova volja za ne-htenjem
16. Ponor slobode i novus ordo saeclorum

Napomene
Pogovor priređivačice
Pogovor
Napomene prevoditeljki, redaktorke i urednice
Indeks pojmova i imena

Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filozofija uma , Mišljenje , Volja
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija
2010; Broširani povez; latinica; 20 cm; 608 str.; 978-86-519-0614-8;
rasprodato izdanje
*
Johana Hana Arent rođena je 14. oktobra 1906. godine u Hanoveru u porodici imućnih Jevreja poreklom iz Kenigsberga (današnjeg Kalinjingrada) u istočnoj Pruskoj. U tom istom Kenigsbergu o kojem je Imanuel Kant, gotovo ne napuštajući kućni prag, napisao da je `takav grad pravo mesto za sticanje znanja o ljudima i svetu, čak i bez putovanja`, Hana Arent je provela detinjstvo. Godine 1933., posle studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu, kod Jaspersa i Hajdegera, bila je prinuđena da napusti nacističku Nemačku. Posle bekstva u tadašnju Čehoslovačku, uz pomoć porodice koja je posedovala kuću sa ulaznim vratima na nemačkoj, a zadnjim vratima na čehoslovačkoj teritoriji, Hana Arent kratko boravi u Ženevi, a zatim u Parizu, da bi najzad 1941. godine utočište našla u Njujorku. Tačno deset godina kasnije u egzilu je napisala Izvore totalitarizma (The Origins of Totalitarianism), delo koje joj je donelo ono što će je pratiti kraja života - svetsku slavu i osporavanje. Slede Ljudska situacija (The Human Condition), Između prošlosti i budućnosti (Between Past and Future), Ajhman u Jerusalimu (Eichmann in Jerusalem), O revoluciji (On Revolution), Ljudi u mračnim vremenima (Men in Dark Times) i O nasilju (On Violence). Umrla je 4. oktobra 1975. godine, u trenutku kada je započela pisanje poslednjeg poglavlja obimne studije Život duha (Life of Mind)