Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K97
Jezik: Srpski
Autor: Strani
U dobrom stanju!
Vladimir Fedorovič Tendjakov (5. decembra 1923., selo Makarovskaja, provincija Vologda - 3. avgusta 1984., Moskva [4]) - ruski sovjetski pisac, autor akutnih sukobskih priča o duhovnim i moralnim problemima
Rođen je 5. decembra 1923. godine u selu Makarovskaia (danas seosko seosko naselje Verkhovazhski okruga Vologdske oblasti) [5] [6] u porodici nacionalnog sudije, koji je kasnije postao tužilac. Porodica Tendrijakov se 1938. godine preselila u Kirovski kraj, u selu Podosinovets. Moj otac je radio kao okružni tužilac, na početku rata je bio mobilisan u vojsku i nije se vratio nazad. Majka Tatjana Petrovna bila je domaćica.
U decembru 1941. godine Vladimir Tendrijakov je premešten u Crvenu armiju i poslat je u školu mlađih komandanta, nakon čega je dobio čin mlađeg narednika-radio operatora. U julu 1942. godine poslan je na front. Prvu ranu zadobio je blizu Stalingrada. U avgustu 1943, u blizini Harkova, ranjen je drugi put, fragment granate, ovaj put ozbiljno, evakuisan je u bolnicu u oblasti Penza na stanici Pachelma, gde je ležao do 17. januara 1944. godine. Nakon lečenja u bolnici, Vladimir Tendrjakov se vratio kući kao osoba treće grupe, radio je kao školski učitelj u Podosinovecu (predavao vojne poslove), a zatim je, po savetu svog višeg kolege Arkadija Fileva, radio kao sekretar Podosinovskog okružnog komiteta komssola.
1945. preselio se u Moskvu. U jesen 1945. godine upisao je All-Union Državni institut za kinematografiju (VGIK) na Umetničkom fakultetu, ali godinu dana kasnije prešao je na Književni institut, koji je diplomirao 1951. Studirao je na seminaru K. G. Paustovskog. 1948. pridružio se CPSU (b).
Tendrijakov se oženio novinarkom i urednicom časopisa Znamia Natalijom Asmolovom (rođena 1933.), starijom sestrom termofizičara i državnika V. G. Asmolova i psihologom A. G. Asmolovom. Otac joj je počasni inženjer struje SSSR-a Grigorij Lvovič Asmolov (Asmolovski, 1907-1984), majka je ekonomista Marija Samoilovna Asmolova (rođena Iogman, 1909-1983), a 1920. bila je sekretar Harkovskog gradskog komiteta komiteta.
Prva priča Vladimira Tendrijakova, „Slučajevi mog voda“, objavljena je 1947 u Almanahu mladih pisaca. Zatim je objavljen u časopisu `Spark`, u kome je od 1951. do 1953. godine radio kao slobodni dopisnik zajedno sa Vladimirom Soloukhinom i Aleksandrom Rekemčukom. Saradnja sa časopisom „Promeni“. Od 1955. postao je profesionalni pisac, potpuno se predajući književnom delu.
1954. godine u časopisu `Novi svet` objavljena je kratka priča Vladimira Tendjakova `Van suda`, a dve godine kasnije u `Novom svetu` objavljen je i njegov prvi veliki roman `Čvrsti čvor`, čija se verzija naziva `Saša ulazi u život` [7]. Tendrijakov je postao najtraženiji pisac toga vremena [8]. Po završetku `odmrzavanja`, gotovo sva Tendrijakova dela suočena su sa cenzorskim teškoćama. Mnogi od njih objavljeni su tek u doba Perestrojke, posle smrti pisca.
Od 1964. godine Tendrijakov je bio član uredništva časopisa Nauka i religija. Godine 1967. izabran je za člana odbora zajedničkog ulaganja SSSR-a (reizabran 1971, 1976 i 1981). 1966. potpisao je pismo 25 kulturnih i naučnih ličnosti generalnom sekretaru Centralnog komiteta KPJ, L. I. Brežnjevu, protiv rehabilitacije Staljina. [9]
Umro je 3. avgusta 1984. od moždanog udara. Sahranjen je u Moskvi na groblju Kuntsevski.