pregleda

Paralele Mihaila Markovica - Milos Jevtic


Cena:
220 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

coask89 (1251)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 2717

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Meki povez,dobro ocuvana
210 strana

Zavod za udzbenike 2000

Knjiga intervjua

Mihailo Marković (Beograd, 24. februar 1923 — Beograd, 7. februar 2010) bio je jedan od najznačajnijih srpskih filozofa i logičara XX veka marksističko-humanističke orijentacije, akademik SANU i u nekoliko navrata profesor filozofije na eminentnim univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Rođen je u Beogradu 23. februara 1923. od oca Milutina i majke Mileve. Završio je Drugu beogradsku gimnaziju 1941. godine. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i bio kapetan JNA. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1950. godine. Na istom fakultetu je 1951. izabran za asistenta, a 1953. za predavača na predmetu Logika (kasnije je predavao i Opštu metodologiju. Doktorirao je 1955. u Beogradu sa temom Formalizam u savremenoj logici, i u Londonu 1956. godine sa temom The Concept of Logic, (Pojam logike). Na Filozofskom fakultetu je izabran za docenta 1956. godine, za vanrednog profesora 1958. godine, za redovnog profesora 1963. godine. Dekan Filozofskog fakulteta je bio 1966/67. godine i šef Katedre za logiku i metodologiju od 1962. do 1975. Bio je upravnik Instituta za filozofiju 1967 — 1975. Filozofskog fakulteta u Beogradu. Politički je suspendovan sa Fakulteta 1975, a otpušten 1981. godine. Bio je naučni savetnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka u Beogradu, od 1981. do 1986. Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu[1]. Penzionisan je 1986. godine.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 1963. godine, a za redovnog 1983. godine. Bio je sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU od 28. maja 1998. do 2. oktobra 2001. i član Predsedništva SANU od 30. maja 2002. do svoje smrti 7. februara 2010. Bio je predstavnik SANU u Međunarodnoj akademskoj uniji u Briselu. Bio je član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu od 1993. godine.

Napisao je više knjiga, od kojih neke kao što su Dijalektička teorija značenja (1961) i Filozofski osnovi nauke (1981), spadaju u svetsku filozofsku baštinu. Sarađivao je u najvećoj svetskoj enciklopediji filozofije koju je izdala izdavačka kuća MekMilan iz Njujorka 1969.

Mihailo Marković je predavao na više univerziteta u Evropi, Kanadi i SAD. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju (1960—62), jedan od organizatora Korčulanske letnje škole u 1960-im, član Saveta znamenitog filozofskog časopisa „Praksis” i mnogih drugih stručnih časopisa.

Postao je počasni doktor Univerziteta u Londonu 1985. godine. Dobitnik je Sedmojulske nagrade 1962. godine za delo „Dijalektička teorija značenja“. Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1989. godine. Osim toga dobitnik je Medalje za hrabrost, Ordena zasluga za narod 3. reda, Ordena bratstva i jedinstva 2. reda, Ordena rada 3. reda.

Dobrica Ćosić mu je posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji.

Njegov sin je poznati matematičar Zoran Marković, osim njega imao je i starijeg sina Vladimira Jevtovića, poznatog profesora glume na FDU.[2]

Preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu 7. februara 2010. godine.

Filozofske studije
Logika, 1956., više izdanja do 1992.
Formalizam u savremenoj logici, disertacija, 1957., 1962.
Dijalektička teorija značenja, 1961., 1971.
Determinizam i sloboda
Humanizam i dijalektika, 1967.
Dialektik der Praxis, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1968.
Philosophy and Social Criticism, Ann Arbor, 1974.
Dialectical Theory of Meaning, Dordrecht, 1984.
Filozofski osnovi nauke, 1981.
Sloboda i praksa, 1981.
Izabrana dela, BIGZ, Genes-S štampa, Prosveta, SKZ, Beograd, 1994.
Juriš na nebo, .
Niz njegovih dela preveden je u inostranstvu.

Svi predmeti u prodaji su iz licne kolekcije.
Predmet šaljem nakon uplate na moj tekući račun ili po dogovoru.
Lično preuzimanje je uvek moguce u Novom Sadu po dogovoru,ili na mojoj adresi .
Molim kupce da pre licitacije pitaju sve sto ih zanima, kako bi izbegli eventualne nesporazume.
U slučaju bilo kakvog problema nakon preuzimanja paketa, kontaktirajte me pre davanja ocene kako bi isti pokusali da rešimo.
Ne šaljem pouzećem.

Za prodaju cd-ova : Plastične kutije su zamenjive i njih NE OCENJUJEM! Takodje zadnja strana iza plastike drzaca cd je vidljiva slika, za njih isto ne ide ocena, sve se vidi!

U periodu od 30.8 do 15 .9 sam na putovanju i necu biti u mogucnosti da saljem posiljke. Bicu dostupan za svaku vrstu komunikacije.


Predmet: 59328231
Meki povez,dobro ocuvana
210 strana

Zavod za udzbenike 2000

Knjiga intervjua

Mihailo Marković (Beograd, 24. februar 1923 — Beograd, 7. februar 2010) bio je jedan od najznačajnijih srpskih filozofa i logičara XX veka marksističko-humanističke orijentacije, akademik SANU i u nekoliko navrata profesor filozofije na eminentnim univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Rođen je u Beogradu 23. februara 1923. od oca Milutina i majke Mileve. Završio je Drugu beogradsku gimnaziju 1941. godine. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i bio kapetan JNA. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1950. godine. Na istom fakultetu je 1951. izabran za asistenta, a 1953. za predavača na predmetu Logika (kasnije je predavao i Opštu metodologiju. Doktorirao je 1955. u Beogradu sa temom Formalizam u savremenoj logici, i u Londonu 1956. godine sa temom The Concept of Logic, (Pojam logike). Na Filozofskom fakultetu je izabran za docenta 1956. godine, za vanrednog profesora 1958. godine, za redovnog profesora 1963. godine. Dekan Filozofskog fakulteta je bio 1966/67. godine i šef Katedre za logiku i metodologiju od 1962. do 1975. Bio je upravnik Instituta za filozofiju 1967 — 1975. Filozofskog fakulteta u Beogradu. Politički je suspendovan sa Fakulteta 1975, a otpušten 1981. godine. Bio je naučni savetnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka u Beogradu, od 1981. do 1986. Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu[1]. Penzionisan je 1986. godine.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 1963. godine, a za redovnog 1983. godine. Bio je sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU od 28. maja 1998. do 2. oktobra 2001. i član Predsedništva SANU od 30. maja 2002. do svoje smrti 7. februara 2010. Bio je predstavnik SANU u Međunarodnoj akademskoj uniji u Briselu. Bio je član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu od 1993. godine.

Napisao je više knjiga, od kojih neke kao što su Dijalektička teorija značenja (1961) i Filozofski osnovi nauke (1981), spadaju u svetsku filozofsku baštinu. Sarađivao je u najvećoj svetskoj enciklopediji filozofije koju je izdala izdavačka kuća MekMilan iz Njujorka 1969.

Mihailo Marković je predavao na više univerziteta u Evropi, Kanadi i SAD. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju (1960—62), jedan od organizatora Korčulanske letnje škole u 1960-im, član Saveta znamenitog filozofskog časopisa „Praksis” i mnogih drugih stručnih časopisa.

Postao je počasni doktor Univerziteta u Londonu 1985. godine. Dobitnik je Sedmojulske nagrade 1962. godine za delo „Dijalektička teorija značenja“. Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1989. godine. Osim toga dobitnik je Medalje za hrabrost, Ordena zasluga za narod 3. reda, Ordena bratstva i jedinstva 2. reda, Ordena rada 3. reda.

Dobrica Ćosić mu je posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji.

Njegov sin je poznati matematičar Zoran Marković, osim njega imao je i starijeg sina Vladimira Jevtovića, poznatog profesora glume na FDU.[2]

Preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu 7. februara 2010. godine.

Filozofske studije
Logika, 1956., više izdanja do 1992.
Formalizam u savremenoj logici, disertacija, 1957., 1962.
Dijalektička teorija značenja, 1961., 1971.
Determinizam i sloboda
Humanizam i dijalektika, 1967.
Dialektik der Praxis, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1968.
Philosophy and Social Criticism, Ann Arbor, 1974.
Dialectical Theory of Meaning, Dordrecht, 1984.
Filozofski osnovi nauke, 1981.
Sloboda i praksa, 1981.
Izabrana dela, BIGZ, Genes-S štampa, Prosveta, SKZ, Beograd, 1994.
Juriš na nebo, .
Niz njegovih dela preveden je u inostranstvu.
59328231 Paralele Mihaila Markovica - Milos Jevtic

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.