Cena: |
Želi ovaj predmet: | 21 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Zvezdara, Beograd-Zvezdara |
Godina izdanja: 2014.
ISBN: 978-86-86525-59-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani
SPINOZA I PROBLEM IZRAZA - Žil Delez
Izzdanje: FEDON Beograd, 2014.
F: 13x20
O: 407 str
Mek povez, latinica.
Knjiga je potpuno N O V A.
Knjigu Spinoza i problem izraza Žil Delez objavljuje 1968. godine. U tom rukopisu Delez je potvrdio ono što je već bilo pokazano u njegovim prethodnim knjigama o Hjumu i Ničeu: reč je o vrhunskom istoričaru filozofije. Klasični ton njegovog dela, međutim, nije najavljivao ono što će se dogoditi u njegovim potonjim delima, pisanim zajedno sa Feliksom Gatarijem: odvajanje od akademskog diskursa i stvaranje možda i najuzbudljivije filozofske građevine 20. veka.
Ipak, knjiga Spinoza i problem izraza mnogo je više od korektne istorijsko-filozofske studije. Iako ćemo iz ove knjige, pisane po svim uzusima akademskog žanra, naučiti puno o samome Spinozi, ova knjiga nam Spinozu otkriva u svetlu kakvom ga, pre Deleza, nismo videli. Delez je izričit: Spinoza je empirist. Već na toj ravni reč je o svojevrsnom skandalu. Ali ni empirizam kod Deleza nije ono što je bio do njega. Empirizam nije niža vrsta filozofije, već najuzbudljivija filozofska avantura u istoriji filozofije. A u toj avanturi Spinoza je neizostavno ključni lik.
Nasuprot onome što smo o Spinozi znali pre Deleza, sada se holandski filozof pojavljuje kao mislilac ne suštine i supstancije, već pre svega mislilac atributa i modusa, mislilac izraza. Delez je jasan (i nov): o supstanciji znamo samo ono što je izraženo. Supstancija je isto što i izraz. Prema tome, glavno pitanje nije `šta je supstancija?`, nego `kako razumemo izraz?`Knjigu Spinoza i problem izraza Žil Delez objavljuje 1968. godine. U tom rukopisu Delez je potvrdio ono što je već bilo pokazano u njegovim prethodnim knjigama o Hjumu i Ničeu: reč je o vrhunskom istoričaru filozofije. Klasični ton njegovog dela, međutim, nije najavljivao ono što će se dogoditi u njegovim potonjim delima, pisanim zajedno sa Feliksom Gatarijem: odvajanje od akademskog diskursa i stvaranje možda i najuzbudljivije filozofske građevine 20. veka.
Ipak, knjiga Spinoza i problem izraza mnogo je više od korektne istorijsko-filozofske studije. Iako ćemo iz ove knjige, pisane po svim uzusima akademskog žanra, naučiti puno o samome Spinozi, ova knjiga nam Spinozu otkriva u svetlu kakvom ga, pre Deleza, nismo videli. Delez je izričit: Spinoza je empirist. Već na toj ravni reč je o svojevrsnom skandalu. Ali ni empirizam kod Deleza nije ono što je bio do njega. Empirizam nije niža vrsta filozofije, već najuzbudljivija filozofska avantura u istoriji filozofije. A u toj avanturi Spinoza je neizostavno ključni lik.
Nasuprot onome što smo o Spinozi znali pre Deleza, sada se holandski filozof pojavljuje kao mislilac ne suštine i supstancije, već pre svega mislilac atributa i modusa, mislilac izraza. Delez je jasan (i nov): o supstanciji znamo samo ono što je izraženo. Supstancija je isto što i izraz. Prema tome, glavno pitanje nije `šta je supstancija?`, nego `kako razumemo izraz?`