ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Obrad Micov Samardzic - Porijeklo Samardzica i ostalih bratstava roda Orlovica
Drugo dopunjeno izdanje

Nevesinje, 2000.
Meki povez, 303 strane + pedesetak rodoslova.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Samardžić je prezime koje je izvedeno od reči samardžija kojom su nazivane zanatlije koje su se bavile izradom samara. Nisu sve porodice sa prezimenom Samardžić u srodstvu[1] niti vuku korene od istog pretka.

Etnolog Obrad Mićov Samardžić, nekadašnji direktor Muzeja Hercegovine u Mostaru, objavio je 1991. knjigu „Porijeklo Samardžića i ostalih bratstava roda Orlovića“. ISBN 978-86-82271-53-6. u kojoj je nabrojao više od 300 porodica ovog i sličnih prezimena širom nekadašnje SFRJ.[1]
Po porodičnom predanju, jedna od familija Samardžića vodi poreklo od brata legendarnog junaka Pavla Orlovića. Pretpostavlja se da koreni ovih Samardžića dosežu do 1332. godine do Vuka Orla iz Banjske sa Kosova, oca Pavla i Radeta Orlovića. Pavle i Rade su živeli u Drenici, na Metohiji. U Boju na Kosovu, Pavle Orlović je poginuo. Posle kosovskog boja, Rade se sa porodicom povukao u Hercegovinu u Čarađe kraj Gacka. Prvi siguran podatak o prezimenu Samardžić je iz 1570. godine kada se spominje Savo Samardžić.

Potomci Radeta Orlovića, su bila tri brata: Martin, Samuilo „Samo“ i Ostoja. Zbog čestih sukoba sa Turcima, morali su iz Gacka (Nevesinja) odseliti ka Lovćenu. Samuilo je ostao u Krivošijama, u selu Dragalj 1670. godine. Martin je ostao u Bjelicama kod Borisavljevića i od njega su Martinovići. Ostoja je otišao u Podgoricu i poturčio se. Od njega su Osmanagići. Samuilo je imao šest sinova koji se po Samuilu prozvaše Samardžići. Deca Samuilovih sinova se prezivaju po svojim očevima i to:

Damljan (Damljanovići),
Vasilj (Vasiljevići),
Martin (Martinovići),
Maško (Maškovići),
Jovan (Jovanovići),
Jakov (Jokanovići).

Ova grana Samardžića slavi Jovanjdan, a preslavlja Malu Gospojinu. Danas Samardžića ima na svim kontinentima.