Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express |
Plaćanje: | PostNet (pre slanja) Pouzećem |
Grad: |
Ivanjica, Ivanjica |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani
GIJOM APOLINER JEDANAEST HILJADA BUZDOVANA ILI LJUBAVISANJE JEDNOG GOSPODARA
Naslov originala: Guillaume Apollinaire LES ONZE MILLE VERGES ★ LES EXPLOITS D`UN JEUNE DON JUAN
Sa francuskog preveo Miloš Danić
JEDANAEST HILJADA BUZDOVANA
GLAVA PRVA
Bukurešt je lepa varoš i tu se, izgleda, mešaju Istok i Zapad. Uzmete li u obzir samo geografski položaj, još ste u Evropi, ali ako obratite pažnju na neke običaje u ovoj zemlji, na Turke, Srbe i izdanke makedonske loze čiji se živopisni primerci zapažaju na ulicama, već ste u Aziji. Pa ipak, to je latinska zemlja, rimskim vojnicima koji su je kolonizovali, misli su — nema sumnje neprestano bile okrenute ka Rimu, tadašnjoj prestonici sveta i glavnom stecištu svekolike elegancije. Ta čežnja za Zapadom prenela se i na njihove potomke. Rumuni neprestano misle na grad u kome je raskoš prirodna stvar a život veseo. Ali, veličanstveni Rim je propao, kraljica gradova je ustupila krunu Parizu i, zašto se čuditi što su, nekako praiskonski, misli Rumuna neprestano upućene Parizu koji je s tolikim uspehom smenio Rim na čelu sveta! I lepi knez Vibesku je, kao i ostali Rumuni, sanjao o Parizu, gradu svetlosti, u kome su sve žene lepe i lako ih je prevrnuti. Dok se još školovao u Bukureštu, bilo mu je dovoljno da pomisli na neku neodređenu Parižanku ili na jednu određenu Parižanku, pa da mu se ona stvar digne i natera ga da lagano i blaženo počne da je drka. Kasnije je on svršavao u nebrojenim ribama i pencima slađanih Rumunki. Ali, osećao je to dobro, potrebna mu je bila baš Parižanka. Moni Vibesku je poticao iz veoma imućne porodice. Pradeda mu je bio gospodar, što bi otprilike odgovaralo zvanju potprefekta u Francuskoj. Samo ovo dostojanstvo se zajedno sa imenom prenosilo u porodici, pa su Moniju i deda i otac nosili titulu gospodara. Moni Vibesku je takođe trebalo da ponese to zvanje u čast svoga pretka. Ali, on se bio dovoljno načitao francuskih romana, pa je umeo da se ruga potprefektima: »Zaboga, govorio je, zar nije smešno obavezivati ljude da vas zovu potprefektom zato što vam je deda bio potprefekt? To je prostonaprosto groteskno!«