Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

OČUVANA
Izdavač:: LOM
Godina izdanja:: 2019.
Broj strana: 174
Pismo: Ćirilica
Format: 19 cm
Sergej Dovlatov pripada trećoj generaciji iseljenika iz Rusije u Ameriku. Živi u kvartu sa svojim odbeglim sunarodnicima. Ne libi se da nam se lično obraća i upliće sebe u romane. To je njegov stil. Tako smo u prethodnim romanima upoznali njegov životopis, od zaljubljivanja pa do seobe u Ameriku. Duhovit je, opisujući svoje susede, daje jasnu sliku njihove karijere u Rusiji i kako se snalaze u novom svetu. Neki su emigrirali jer su bili opozicionari, ili Jevreji, čak i poslušnici, graditelji karijere, pa su u tom dodvoravanju sumnjivo preterali. Ne kraju ima i onih koji dolaze iz gluposti i pomodnosti kao glavna junakinja Marusija. Roman je ljubavni, iz sve šaljive i materijalno neizvesne situacije. Marusija dolazi iz dobro snabdevene porodice podobnih roditelja sa zavidnom karijerom. Posle dva neuspela braka i malim sinom odlazi u veliku avanturu i doživljava ljubav sa Špancem koji se bavi sumnjivim poslovima.



Postoje osobine koje svakom čoveku garantuju nagli uspon po službenoj lestvici. Za tako nešto treba imati četiri prosta kvaliteta. Treba biti Rus, član partije, sposoban i trezan. Pri čemu je neophodan upravo zbir svih tih kvaliteta. Odsustvo bilo kog od njih čini celu kombinaciju potpuno besmislenom.

Rus, član partije, sposoban alkoholičar – ne odgovara. Rus, član partije i trezan budala – je tip koji izumire. Nepartijac, i pored svih ostalih fantastičnih kvaliteta, ne uliva poverenje. I najzad, trezan, sposoban Jevrejin- komunista – to čak i mene nervira. ( sam pisac je jevrejsko-gruzijskog porekla)

…

Marusija se nije sećala dana kada su se upoznali. Nije mogla da se seti okolnosti susreta. Rafael se pojavio misteriozno i nepokolebljivo, kao fenomen trećeg sveta. Bio je i miris skupe kolonjske vode u liftu. Mimoilaženje na tesnim vratima. Pridignut šešir. Somotski sako, cigara, bež pantalone. Prsten s lažnim dijamantom. Kravata boje izgubljene nade. U početku je Rafael bio priloška odredba za mesto i vreme.

…

- Zar je dobro kad jedan ima milione, a drugi prebrojava mizernu sitninu? Sve treba pravično podeliti.

Prekinuo sam ga:

- Mislim da je to besmisleno. Jedni se rađaju kao milioneri, drugi kao sirotinja. Recimo i da se sve jednako podeli, šta će se promeniti? Posle pet godina milionerima će se vratiti novac. A sirotinji će se, u skladu s tim, vratiti brige i nevolje.



- Ma šta će mi sloboda! Ja hoću mir, hoću tatu?!



- Ne budali!



- Normalan čovek je u Moskvi slobodan.



- Koliko normalnih poznaješ?



- Njih nigde nema mnogo.



Vesna Šejić