Stara cena |
1.999 din |
|
Cena: |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Dobanovci, Beograd-Surčin |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Павле Угринов (право име Василије Поповић; Мол, 15. април 1926 — Београд 23. јун 2007) био је српски књижевник, драматург, редитељ и академик.
Биографија
Основну школу похађао је по разним местима у Војводини, а средњу је завршио у Петровграду, данашњем Зрењанину.
Економски факултет у Београду уписао је 1946. године. После две завршене године студија уписао се на тек основану Академију за позориште и филм у Београду, где је дипломирао 1952. године на одсеку за режију у класи проф. др Хуга Клајна. После студија једно време се бавио позоришном режијом и теоријом. Један је од оснивача камерне сцене Атеље 212 у Београду. Његовом поставком драме Чекајући Годоа Семјуела Бекета свечано је отворена сцена тог театра. Радио је и као уредник драмског и серијског програма Телевизије Београд.
У књижевни живот ступио је 1955. године поемом Бачка запевка, за коју је заједно са Александром Тишмом, добио Бранкову награду за поезију. Затим се потпуно посветио писању прозе и есејистике.
Објавио је 21 књигу, међу којима су романи: Одлазак у зору (1957), Врт (1967), Елементи (1968), Домаја (1971), Фасцинације (1976), Задат живот (1979), Царство земаљско (1982), Отац и син, Без љубави (1986), Топле педесете (1990); новела Исходиште (1963), прозна дела: Сензације (1970), Речник елемената (1972).
Написао је више сценских адаптација, телевизијских и радио драма, есеја, студија и критика.
Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја, члан Савета ЈДП-a, члан Председништва Удружења књижевника Србије, члан Савета Музеја савремене уметности у Београду, члан Савета БИТЕФ-a и бројних других културних установа и манифестација. Био је председник савета Летописа Матице српске и стални члан – сарадник те установе.
Добитник је Бранкове награде (1955), НИН–ове награде за роман (1979), Октобарске награде Београда (1983), Нолитове награде (1990). Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1976) и Орденом Републике са сребрним венцем (1988). За редовног члана САНУ изабран је 29. маја 1991. године.
Преминуо је 23. јуна 2007. године у Београду у 82. години.
odlično očuvana
kao nova
PROL.19/10