Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-505-2717-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Evro Book, Beograd
Edicija: Savremena svetska proza, knjiga 318
Prevod: Kristina Pešić
Povez: broširan
Broj strana: 198
Ilustrovano.
Knjiga je pri vrhu nečim bila pritisnuta, inače je odlično očuvana.

„Ako neko ima blago, razume se da treba da ode po njega“, zaključak je sedmogodišnjeg Lea, koji je njegovog oca Danija naveo na zanimljivu zamisao: povešće sina i oca na putovanje, na svojevrsno hodočašće stopama njihovih predaka. Po legendi koja kruži u porodici, Herman Isakovic je zakopao blago ispod kuće pre nego što su nacisti umarširali u Poljsku.

Međutim, putovanje nije ni počelo, a ispostavilo se da su naoko sitna svakodnevna neslaganja ozbiljna prepreka za zajednički poduhvat; zapelo je već kod izbora hotela, nastavilo se zbog zastarele mape i skromnih zaliha sendviča, da bi na kraju svaki povod bio dobar za beskrajne prepirke između Danija i njegovog oca.

Her isakovicevo blago je topla i duhovita priča o onima koji su opstali i prekalili se u borbi za goli život; ujedno je i komičan osvrt na pokušaje savremenih jevrejskih porodica da se uklope u svaku novu sredinu u koju ih je doveo tragičan splet istorijskih okolnosti. Vatinovi koji su se naselili u Izraelu svakako se razlikuju od onih koje je put naneo u Argentinu, ovi su pak sasvim drugačiji od onih koji žive u Americi ili Evropi: „Iako nismo bili vernici i nismo išli u sinagogu, niti smo nosili zulufe u obliku vadičepa, previše bi bilo da plešemo oko božićne jelke. Zato se uvek završavalo isto i pomalo tužno, tako što se moja sestrica potpuno sama vrtela oko svog drvceta, iznova i iznova, pevušeći božićne pesmice“.

Vatinova knjiga je priča o stvarnim ljudima; neki među njima su bili dobri i pristojni, drugi sušta suprotnost, no sve njih spaja jedno jezivo zajedničko iskustvo: preživeli su Holokaust. Dok se tri generacije Vatinovih voze ka starom poljskom gradiću, Dani nam otkriva kako su se njegovi preci snalazili u tim danima, prenosi nam priču onako kako ju je on saznao od stričeva i tetaka, u želji da je sačuva za treće pokolenje svoje porodice u Švedskoj.

(K-71)