Cena: |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Borča, Beograd-Palilula |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Autor: Andrija Matić
Povez: broširan
Br. strana: 159
Format: 13x21
Roman Šaht Andrije Matića je pre svega nemilosrdna, preciznije beskompromisna antiutopija koja se bavi srpskim društvom zasnovanog na eskalaciji nacionalizma koji dovodi do ksenofobije podržane demagogijom, a samim tim do sunovrata društva koje se bez pobune prepušta na milost i nemilost političarima i njihovim mehanizmima „usrećitelja nacije“. Vrlo uzdržanim tonom, do samog kraja, junak opisuje sunovrat u bezdan. Roman je očito inspirisan i stvarnim događajima, prilikama u srpskom društvu, kulturi, uticaju i značaju crkve u svakodnevnom životu i funkcionisanju zemlje koja se izjašnjava kao sekularna, a ipak u njoj oni koji krše elementarne zakone i prava drugih, manjine ostaju nekažnjeni.
Narator, Bojan Radić, bivši profesor engleskog jezika u Šahtu evocira tragični sled događaja koji će ga odvesti na gubilište. Sve se dešava u Srbiji 2025. godine. Srbijom upravlja Vlada narodnog jedinstva čije upravljanje će junaku detaljno objasniti šef policije, Sretenović kao stopljene ideje nacionalizma i komunizma. Srbija je ponovo izolovana, deset godina posle neuspešnog „vraćanja otetog Kosova“. Vlada narodnog jedinstva usvojila je Zakon o ukidanju engleskog jezika, ponovo uvela smrtnu kaznu i javna pogubljenja se vrše na Ušću. Vlada je ukinula mobilne telefone, zabranila upotrebu kompjutera, zvanično je iskorenjena AIDS, pravoslavna crkva blagosilja dželate.
Glavni junak trideset petogodišnji profesor engleskog jezika, posle uzaludnog pokušaja da nađe posao nakon usvajanja zakona kojim je njegovo znanje i obrazovanje označeno kao nepotrebno i nepoželjno dobija ponudu da baš tom, zabranjenom engleskom jeziku podučava decu šefa policije. Dobija za taj posao vrlo pristojan honorar, prihvata sva objašnjenja svog poslodavca i počinje da shvata da se u toj i takvoj Srbiji njegove bivše kolege pretvaraju u policajce, službenike političara za koje rade , da je sve pod kontrolom, nadzorom. Poslodavac, šef policije živi vrlo udobno, galantno mu isplaćuje honorar i pridodaje mu još jednu obavezu, da njegovu decu vodi na Ušće, i da zajedno sa njima prisustvuje javnim pogubljenjima. U početku zbunjen, Bojan Radić prihvata ne samo posao , već i sva objašnjenja poslodavca. Živi vrlo usamljeno, ide na plivanje, šeta Beogradom i primećuje da se Knez Mihailova ulica pretvorila u najprljaviju ulicu, da u njoj borave prosjaci i beskućnici, da su na mestu gde su nekada bili kulturni centri Francuske i ostalih zemalja sada razlupani izlozi i gomile đubreta, da su ukinuti svi kafići. Sluša se strogo propisana muzika u dva beogradska Doma mladih.
Jednom je u parku primetio usamljenu devojku, ali nije se usudio da joj se obrati. Nastavio je da obavlja svoj posao učitelja engleskog jezika deci šefa policije, ali i da posećuje park ne bi li ponovo sreo devojku. Ponovo će se sresti, upoznati, moglo bi se reći, on će se zaljubiti. Ali devojka mu posle nekog vremena saopštava da je bolesna, da ima AIDS. Ali i njegov poslodavac zna sve o njegovim susretima sa Vesnom, proverava ga i zabranjuje mu da se viđa s njom, kako zbog sebe tako i zbog opšteg pravila da se čovek u takvoj kafkijanskoj Srbiji može družiti i viđati samo sa onima koji pripadaju većini. Jer, devojka, kao i njena porodica već su obeležene. Bojan Radić, narator odustaje čak i od prijateljstva sa nesrećnom devojkom. Postaje sve prisniji sa poslodavcem, srećan što zarađuje. Jednoga dana na njegova vrata zakucaće brat nesrećne devojke i doneće mu oproštajno pismo jer je ona izvršila samoubistvo. Odlazi na Sajmište sa njenim bratom i majkom i prisustvuje masovnom sahranjivanju ljudi u crnim kesama koji su pripadali nepodobnim: homoseksualcima, bolesnim, drugačijim. Tada počinje njegov pakao. Šef policije ga otpušta sa pretnjama koje se uskoro ostvaruju. Prisiljen je da se iseli iz svog stana i seli se na obod grada, živi u malom stanu u blizini Doma za nezbrinutu decu. U novi stan mu upadaju ljudi šefa policije Sretenovića, otimaju mu novac s kojim je imao nameru vrlo skromno da živi neko vreme i koji mu je ostao. Često posmatra u parku decu dok sedi u parku. Jednog dana veroučitelj jednog od štićenika seksualno zlostavlja i Bojan zgrožen ubija sveštenika. Ne ostaje mu ništa drugo nego da pokuša da se sakrije. Dugo se krije po podrumima, šahtovima i na kraju ga policija hapsi, odvode u zatvor, sude mu. Osuđen je na smrt.