Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

OGLEDALO DOBRICE ĆOSIĆA - Milivoje Pavlović
Izdavač: NOVOSTI Beograd
Godina izdanja: 2014.
Povez: broš
Broj strana: 240
Pismo: ćirilica
U nedelju, 18. maja 2014. ujutru, u snu, ugasio se život Dobrice Ćosića, pisca i javnog radnika koji je u svom monumentalnom romansijerskom delu, koje impresionira obimom, sadržajem i domašajima, zatim u razuđenom teorijsko-kritičkom i publicističkom opusu i kulturno-istorijskim stavovima, kreativno izrazio kao učesnik, svedok i tumač najteže i najsudbonosnije etape burnog života u Srbiji u poslednjih stotinu godina.

Živeći intenzivno i dugo u stvaralaštvu i eposi, Ćosić je ostavio nezaobilazno svedočanstvo o društvu, državi i narodu uhvaćenim kako je imao običaj da kaže u zupčanike „Velikog mehanizma Istorije`. Sa naliv perom u ruci, zamišljen nad uslovnostima izgradnje modernijeg, pravednijeg, prosvetljenijeg i socijalno stabilnijeg društva, bdio je takoreći do poslednjeg časa. U nedelju ujutru, dok se Srbija borila s poplavama biblijskih razmera, pre nego što je otišao na počinak iz kog se neće probuditi, bio je za radnim stolom do 2.30 h.

Novinar i književnik dr Milivoje Pavlović bio je Ćosićev tihi ali istrajni sabesednik tokom poslednje četiri decenije. Na osnovu tih razgovora od kojih jedan datira iz 1971, i nije dosad mogao biti objavljen, iako je bio pripremljen za štampu Pavlović je sačinio neku vrstu preseka kroz Ćosićevo književno delo, privatni i javni život, podsetivši na glavne dimenzije Ćosićevih dela, ali i otvorene dileme, zablude, zastranjenja, izazove, tegobe i gorčine tog perioda. Osim na Ćosićev venac romana, Pavlović se u portretisanju pisca i epohe čiji je on istorijski ali i književni junak, oslanjao na bogate dnevničke beleške Dobrice Ćosića (o kojima dirljivo brine i priprema ih za štampu piščeva kći Ana), kao i na dijalog s brojnim njegovim živim i (danas) mrtvim savremenicima i njihovim delom od Andrića, Krleže, Selimovića i Tjilasa, preko Daviča, Mihiza i Vladete Jerotića do Jovana Raškovića, Skendera Kulenovića, Ljubomira Tadića, Mihaila Markovića, Milorada Ekmečića, Dejana Medakovića, Antonija Isakovića, Dragana Nedeljkovića, Mome Kapora i drugih.
Objavljujemo ovaj rukopis u uverenju da on može pomoći boljem razumevanju celine književnog stvaralaštva Dobrice Nosića i moralnih, političkih i intelektualnih dilema koje je on imao o svom vremenu u kome se, nažalost, ostvario znatan deo njegovih strahova.

Iako slabog zdravlja, Dobrica Ćosić stigao je, desetak dana pred smrt, da pročita stranice koje slede (osim poslednjeg poglavlja, nastalog Post mortem, koje je čitala Ana Ćosić), i saglasio se da u njima iznete ocene i stavove prepustimo sudu šire javnosti.
l.1. kut. 60