Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Milica Stojadinović Srpkinja (1828–1878) je srpska književnica, jedna od prvih srpskih pesnikinja.

Bila je saradnica mnogih listova i prva je žena ratni izveštač u Srbiji.
Objavila je tri zbirke pesama. Prvu knjigu štampala je o svom trošku 1850. godine, prikupivši unapred pretplatnike. Od 1848. godine njeno ime se pominje u onovremenim srpskim časopisima: Vojvođanka, Sedmica, Šumadinci, Danica, Putnik… Njene pesme izlaze 1850, 1855 i 1869. godine i srpska štampa pominje je kao novu nadu srpske poezije, srpski listovi štampaju njene slike, pesnici je posećuju, svi dolaze da vide pesnikinju iz Fruške gore, „vrdničku vilu”.

Godine 1962. objavljena je njena reportaža „Srce i barikade” iz Beograda, koji je 1862. bio poprište ratnih sukoba. Značajan je i Miličina prepiska sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović, kao i njen dnevnik „U Fruškoj gori I i II`

„U Fruškoj gori 1854.” je dnevnik Milice St. Srpkinje, koji je objavila u tri knjige (1861, 1862, 1866). U iskrenom, intimnom tonu zabeležene su dragocene uspomene iz života jedne od prvih srpskih priznatih književnica. U dnevniku „U fruškoj gori” Milica beleži sve ono što je do nje doprlo iz srpskog naroda: pesme (naročito obredne pesme), pripovetke, poslovice, bajalice, te time neguje i čuva srpsku narodnu književnost (i uopšte književnost). Pojedine od priloženih pesmama u ovom dnevniku nije ni Vuk Stefanović Karadžić zabeležio, te su one pravo literarno blago.

U ovom dnevniku, kao i u drugim delima Milice Janković, izraženo je nacionalno osećanje, rodoljublje i oduševljenost srpstvom. Zastupanje takvog pogleda u literarnim ostvarenjima, ali i u realnom svetu, dali su joj puno pravo da svome imenu doda i reč „Srpkinja”.

Bog je čoveku dao razum koji treba da se prosvetom ozari, kao što je Bog zemlju ozario suncem: sunce je ukras zemlji, a prosveta čoveku.

Bila je ispred svog vremena po obrazovanju i stavovima, te je često osuđivana od tadašnjeg pomodorskog srpskog društva. Milica Janković u svom dnevniku promišlja o prosvećenju naroda i obrazovanju žena te je, u tom smislu, i jedna od prvih srpskih feministkinja.
Propagirajući rodoljublje i potrebu za obrazovanjem naroda, a naročito žena i dece, Milica se isticala u srpskom društvu – sveštenička učena kći koja se druži s prostodušnim narodom, čita i prevodi knjige, a od pastira i pastirica upija srpski melos, bila je kontroverzna tema za tadašnje doba.

ima pecat na podkorici(poklon pecat)

senj2