Eduard Limonov Imali smo veliko dobaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruЕдуард Венијаминович Лимонов (рус. Эдуард Вениаминович Лимонов; Дзержинск, 22. фебруар 1943 — Москва, 17. март 2020) био је руски писац и дисидент, те оснивач и вођа опозиционе Национал-бољшевичке партије Русије, касније партије Друга Русија. У више наврата залагао се за савез националиста и комуниста, али није добио већу подршку.БиографијаРођен је 1943. године у Дзержинску, а школу је завршио у Харкову. Стихове је почео да пише у 15. години, али их совјетски издавачи нису прихватили. Касније се преселио у Москву где је радио разне послове - био је продавац, монтажер, а запослен је био и у ливници.У САД је емигрирао 1974. године, а касније је живео у Француској чије је држављанство добио 1987. године. У Русију се вратио 1991. и наредне године добио и руско држављанство.Поред руског, говорио је енглески и француски језик.Односи према СрбимаЛимонов је снажно подржавао Србију и Републику Српску, као и Републику Српску Крајину током ратова 90-их година. Приказан је у BBC-јевом документарцу у којем се у друштву Радована Караџића налази на положајима српске армије око Сарајева, такође је у наведеном документарцу приказан како пуца из митраљеза на Сарајево.[1][2] 1995. године је објавио чланак „Лимонка у Хрватској“, у коме оштро осуђује хрватску акцију Олуја, и снажно подржава Републику Српску Крајину.[3]РатовиЕдуард Лимонов је учествовао као Руски добровољац у ратовима у Југославији, на страни Срба[4]. Такође је учествовао као Руски добровољац у сукобу између Грузије и Абхазије, на страни Абхазије[4]. Учествовао је и у рату између Придњестровља и Моладивје, као руски доборвољац, на страни Придњестровља.[4]Контроверзе1995. године Едуард Лимонов је објавио „Црну листу народа”, у којој говори да су Хрвати, Чечени, Ингуши, Летонци и Чеси, злочиначки народи, због чега је против њега била поднета кривична пријава.[5][6] 2001. године је био ухапшен због нелегалне куповине наоружања, и због организовања и наоружавања Руских паравојних формација у Казахстану, због овога је 2003. осуђен на четири године затвора, али је пуштен на условну слободу[7]9/14