Čarls Dikens Sumorna kućaTvrdi povez sa zaštitnim omotomKlasik engleske književnosti prvi put na srpskom jeziku.Tu je, ispod sudije, zapisničar s perikom i u togi, a tu su i dva-tri pisara, sekretara, pomoćnika ili šta god da su. Svi oni zevaju, jer ni mrvica vedrine nikada ne ispada iz parnice Džarndajs protiv Džarndajsa (slučaja koji se razmatra), pre mnogo godina isceđenog do srži.U Sumornoj kući, jednom od Dikensovih najznačajnijih i najvirtuoznijih romana, vešto se prepliću dve paralelne priče: priča o bogatoj ledi Dedlok, ispričana u trećem licu, i priča o siromašnoj Ester Samerson, ispričana iz lične perspektive. Oholu plemkinju i sirotu devojku spojiće ozloglašeni sudski spor Džarndajs protiv Džarndajsa, nekoliko spornih testamenata i Sud lorda kancelara, mesto gde se odigrava suđenje bez kraja.Inspirisan stvarnim sudskim procesom koji se odugovlačio više od pedeset godina, Dikensov roman podjednako je aktuelan kao i pre više od sto šezdeset godina kad je pisan. Pored kompleksnog i ubedljivog prikaza engleskog pravosuđa, ovo je i briljantna detektivska priča o inspektoru Baketu, koji pokušava da razreši misterije koje prate junake ovog remek-dela engleske književnosti XIX veka.„Najbolja Dikensova knjiga.“– Harold BlumGrandiozno delo velikog pisca prvi put na srpskom jeziku.„Harold. Da. Čudna je sorta taj Harold“, reče gospodin Baket gledajući me značajno.„Vrlo je poseban“, rekla sam ja.„Ne zna ništa o novcu“, primetio je gospodin Baket. „A opet, uzima ga!“Nakon što je objavljen, roman Sumorna kuća opravdao je Dikensovu reputaciju ozbiljnog, zrelog, ali i duhovitog pisca. Ova uzbudljiva misterija uz pregršt neočekivanih zapleta istovremeno je i oštra kritika engleskog pravosudnog sistema. Snagom izuzetnog talenta Dikens je uspeo da u ovom monumentalnom delu objedini crnu komediju, farsu i istinsku tragediju dajući jedan od najupečatljivijih i najobuhvatnijih prikaza engleskog društva prve polovine XIX veka.„U Sumornoj kući Dikens je napao engleske institucije sa do tada neviđenom žestinom. Ipak, uspelo mu je da ga ne omrznu. Njegovo delo toliko je čitano da je postao nacionalna institucija.“ Orvel1/36