Snežana ĆosićNe lomi mi jojze ne kradi mi grojzeMeki povezPetak je, noć. A noću čaršijska glavna ulica poprimi izgled pozornice. Prigušena ulična svetla, poneki zalutali prolaznik i misli koje odzvanjaju pločnikom. Gledaoci se kriju iza zavesa otvorenih prozora, tihi, da što bolje čuju razgovore koji se vode pod okriljem noći.I upravo te noći, dok njeni koraci odzvanjahu kaldrmom, začu glas koji kao da je dolazio duboko iz njenog uva:– Ćerko?!Okrene se, nigde nikog nema. Lagano nastavi dalje kad opet začu:– Ćerko! – samo sada doziv, bez pitanja.Svež željinski vetar joj malo podiže suknju. Saže se da je spusti i kao da je preko svoje osetila i majčinu ruku kako zajedno sa njenom vuče suknju nadole.– Majka? – nesigurno pita u sebi. Tišina, ne čuje ništa sem srca koje užurbano počinje da lupa.Ubrzava korake, ne iz straha, nego iz želje da što pre stigne kući i proba da uhvati ako može, taj glas, u čašu da ga stavi, da ga čuva.Snežana Ćosić